Šta je novo?

Humanost

Evo vec druga godina kako uplacujem preko SZS organizacije. Nadam se da ce biti sve vise cestitih i dobrih ljudi. Sve najbolje!:wave: Dace Bog!
 
Molba

Ja sam Jadranka Gavrilović samohrana majka sa desetoro dece i četvoro dece iz prvog braka. Otac im je poginuo 1992. godine. Krenuli smo iz Zadra u Kistanje u našu kuću. U međuvremenu 1993 godine se udajem za Predraga kojeg sam upoznala u kasarni u Kninu. Godine 1995 bežimo pred Olujom iz Hrvatske u Prištinu. Pokojni muže predrag je imao primanja sve do smrti. Sa njim sam rodila šestoro dece. Kad je preminuo nikakva primanja nemamo ni ja ni deca osim mojih osam hiljada dinara. U vreme NATO bombardovanja godine 1999. se povlačimo iz Prištine za Deliblatsku peščaru u kolektivni centar. Iz kolektivnog centra dolazimo u Aleksandrovo pored Zrenjanina u mesto u kome i sada živimo.
Molim sve dobre ljude da pomognu koliko mogu mene i moju decu kojoj je sve potrebno.

Komercijalna banka AD Beograd
Žiro račun banke
908-20501-70
Broj tekućeg računa
205-1001549518294-15
Gavrilović Jadranka

ali je najjednostavnije za stanovnike Srbije
da joj novčanu pomoć upute poštanskom uplatnicom



branko0001za2.jpg


Njena adresa
Jadranka Gavrilović
Đure Jakšića 87
Livade, Aleksandrovo
kod Zrenjanina
tel 0641672658 .
 
СЗС помогли три породице у Шапцу

szs-crvenkovici.jpg



У уторак 24. августа посетили смо и помогли три српске породице на територији општине Шабац - Мишић, Глигорић и Црвенковић уз сарадњу са нашим пријатељима из Фонда Хумано Срце. Посебну захвалност дугујемо и КУД Никола Тесла из Уштера и Маји Јовановић који су уз помоћ представника наше организације из Швајцарске предали неколико великих торби са гардеробом, обућом и школским прибором. Сва роба је била одговарајућа за децу коју смо посетили и преносимо им и њихову и нашу захвалност!

Поред робе која је стигла из Швајцарске, у овој акцији помоћи српским породицама купили смо комплет књига за други, пети и седми разред основне школе. Узели смо комплетан школски прибор за десеторо деце као и неколико десетина килограма хигијене и основних животних намирница. Све то смо набавили у вреднисти од 50 хиљада динара.


Рачуни,фото галерија и опширнији текст

http://www.srbizasrbe.net/index.php?option=com_content&task=view&id=1584&Itemid=73
 
Poslednja izmena:
50471_139457229400185_4956_n.jpg


Nemanja je u stomaku bio zdrava i napredna beba svih 9 meseci,prva greska je ucinjena sto je porodjaj prenesen 10 dana.Sa namerom da se radi carski rez doktorka je Nemanjinu majku poslala u Sremsku Mitrovicu i obavestila doktora da je krupna beba i da mora da se radi carski rez.Kako doktor S.A nije primio ocekivano pre porodjaja za carski rez uzeo je da radi porodjaj prirodnim putem.Doslo je do komplikacija,beba nije izlazila napolje a babice su pritiskale stomak i vikale da se napregne ali Nemanja nije mogao da izadje.Doktor iako vidi da ne ide ne uzima da radi carski rez nego pokusava vakumom da izvuce bebu,gde izlazi samo glavica.Dolazi do izliva krvi u mozak i gubitka kiseonika,tek onda hitno se radi carski rez.Nemanja se horor porodjajem kako je jedna Mitrovacka doktorka rekla rodio i nakon svega nije hitno prebacen na Neonatologiju u Beograd,nego nakon 12 casova.Tamo je proveo 3 prve nedelje zivota,da bi nakon 4 meseca bila ustanovljena cerebralna paraliza tezeg stepena!Od tada ide borba za Necin oporavak koji nemoze biti 100% ali Ruski lekari obecavaju 70% uspeha do 7 god.nakon toga je kasno i sve su manje mogucnosti.Nemanja nemoze da sedi,hoda,hvata,prica,igra se,nema ni jednu motornu funkciju.Lecenjem u Tuli(Rusija) to bi mogao da postigne i ima lepo i bezbrizno detinstvo ali lecenje i operacije su jako skupe.Jednogodisnje lecenje koje obuhvata i 3 operacije i svakodnevne vezbe po 6 sati kosta 57 000 eura!Nemanjini roditelji su imali 20.000 eura,raznim akcijama i uz pomoc Opstine Ruma sakupljeno je jos 29 200 eura, znaci nedostaje jos 7800 eura.Putem Apela na FB,clanovi su pomogli sa oko 1000 eura u periodu od 8.8.2010 do 8.9.2010...Dragi prijatelji i clanovi,zelimo da Vas zamolimo ukoliko mozete na bilo koji nacin da pomognete sa bilo kojom sumom to ucinite na sledece brojove ziro racuna!Nase malo je za Nemanju sve!Odlazak na lecenje planiran je za Novembar 2010 ako se sakupi novac na vreme!Unapred zahvalna porodica... KO ZELI I MOZE DA POMOGNE,NOVAC MOZE UPLATITI NA DINARSKI RACUN U BANCI INTESA br.160-5500100217474-75 primalac Nenad Ulemek BROJ RACUNA I INSTRUKCIJE ZA UPLATE IZ INOSTRANSTVA:
Account With Institution:
DBDBRSBG
Banca Intesa ad Beograd
Milentija Popovica 7b,11070 Novi Beograd
Republic of Serbia

http://www.facebook.com/pages/APEL-ZA-POMOC-MALOM-NEMANJI/139457229400185?v=info
 
Pomaže Bog,
sestre i braćo!!!
Naša životna priča se nalazi na mnogim forumima,pročitana je mnogo,mnogo puta,ali baš nekog efekta nije bilo.Da je za svako čitanje uplaćen samo po jedan euro-svi bi naši problemi bili riješeni...Na naš apel za pomoć su se odazvale HO Srbi za Srbe i HO Nemanjići-Tićino,pomogli nam da pokrijemo kuću na jednu vodu i omalterišemo zidove iznutra,pošto smo 5 godina živjeli u kući bez krova-prokišnjavalo je na sve strane,a vjetar kad duva-duvalo je i unutra u prostorijama.HVALA im na nesebičnoj pomoći,ali ni oni više nisu u mogućnosti da nam pomognu.Jedna porodica iz Kanade nam je kupila novi šporet-HVALA i njima i neka ih čuva dragi Bog.Bilo je tu još nekih simboličnih uplata i to je sve,mi naše probleme nismo uspjeli da riješimo.Naše četvoro djece i dalje spava u jednoj sobi na dva kreveta,sin od 19 godina spava sa sestrom od 10 godina u istoj sobi,a već je momak za ženidbu.Posao nismo uspjeli dobiti,ni muž,ni ja ,ni sin i dalje smo nezaposleni.Ako nas neko pozove,odradimo za neku dnevnicu od 10 eura,sve što nam traže i to je to...Preživljavamo od 95 eura dječijeg dodatka,koji je jedino sigurno mjesečno primanje,čak smo i vjenčane burme morali da prodamo i kupimo hrane djeci.Baštu što smo posijali-uništile su silne kiše,tako da nismo uspjeli ništa da iskoristimo-krompira,luka,pasulja nema ni za lijeka...Zima ide,a drva nema,niti imamo novaca da kupimo,a struju hoće da nam isključe-nakupilo se duga skoro 500 eura,nema šansi da platimo,jer nemamo od čega.Išli smo i u našu Opštinu,Centar za socijalni rad,Boračku organizaciju,molili za posao,za pomoć,ali ništa od toga...svi su samo obećavali ili nas hladno odbijali uz ko zna kakva objašnjenja,ništa njima ne znači ni što je muž veteran otadžbinskog rata,ni što sam ja majka četvoro djece,a ovamo forsiraju parolu-STOP BIJELOJ KUGI!
Kada je počela nova školska godina,nismo imali 120 eura za knjige i plus sveske i pribor za naša dva đaka,nego nam je jedna dobra gospođa iz B.Luke sakupila polovne knjige,kupila sveske i pribor za naše odlikaše i sve to poslala-HVALA joj do Neba,da nije bilo nje,ne znam šta bi i kako bi naša djeca išla u školu bez knjiga i svesaka.Mi smo očajni i ne znamo kome više da se obratimo i molimo za pomoć.Slali smo naš apel na mnoge adrese,ali se mnogi nisu udostojili ni moralnu podršku da nam pruže,nažalost.Zahvaljujući dobrim ljudima,koji su nam i ovaj kompjuter poklonili i plaćaju nam internet,mi smo u prilici da Vam se obratimo ovim putem.
Pomozite braćo Srbi i sestre Srpkinje,pomozite Svetosavci ovoj zaboravljenoj porodici Pavlović iz Obudovca u Republici Srpskoj,MOLIMO VAS-MITRA,ŽELJKO,VLADO,ALEKSANDAR,RUŽICA I RATKA!!!!!!!!!!!POMOZITE,AKO BOGA ZNATE...ne radi nas-nego radi nase djece...NEKA VAS CUVA DRAGI BOG...ODGOVORITE,MOLIMO VAS...unaprijed zahvalna Porodica Pavlovic iz Obudovca
Svi ljudi dobre volje koji mogu i žele da pomognu Pavlovićima, svoje donacije mogu da uplate na broj tekućeg računa Mitre Pavlović 562-100-80146996-50, otvorenog kod NLB Razvojne banke.
ZA DEVIZNE UPLATE
Name on the account: Митра Павловић
Account with Institution: PAVLOVIC INTERNATIONAL BANK AD, FILIJALA BRCKO
SWIFT: PAVLBA22
IBAN: BA395542030010660571

Контакт телефон породице Павловић: 0038766730703
Контакт емаил породице Павловић: [email protected]
http://www.youtube.com/watch?v=GYzF_x8ngIw
ODGOVORITE,MOLIMO VAS!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 
Репортажа - у посети Космету

Ваљевци се нису одрекли Срба са Косова и Метохије

Autor Krimski Rus
13-09-2010.
Помаже Бог!
У суботу 11. септембра посетио сам Србе у Косовском поморављу и у име Ваљеваца уручио скромну помоћ за дечији српски спортски клуб из места Ранилуг.

1-za-sajt-oprema.jpg
6-za-sajt-crkva.jpg




Да кренем редом. Као што знате, у року од неких 10так дана Ваљевци окупљени на овом порталу скупили су одређена средства како би бар на неки начин помогли Србима са другог краја земље. Успели смо да узмемо 7 кимона, пар рукавица за џиу џицу, пар штитника за зубе и појасеве за карате разних боја. Опет кажем, акција је била брза и није можда стигла до свих људи који су желели да учествују. Али добро, ово је тек почетак тако да очекујем убудуће много већи одзив људи.

На Космет сам кренуо у ноћи између петка и суботе. У суботу ујутру су ме на аутобуској станици у Врању чекали Предраг и Дејан, велики људи из Косовске Каменице. Одатле смо се колима упутили у кос. поморавље. Чекали су ме у Врању из разлога што је постојала могућност да имам проблем на шиптарском пункту због спортске опреме. Већ након Бујановца крећу шиптарска села Велики и Мали Трновац и Кончуљ. Ту су деловали терористи под називом „ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе“. Помињао сам и раније да се прича за Велики Трновац да је место где се складишти невиђена количина опијата који долазе са истока... Када се пређе административна линија, постоји нешто мало шиптарских кућа а онда крећу српска села: Доње и Горње Кормињане, Ропотово и Ранилуг. Али то нису једина места у поморављу где живе Срби(у овим местима смо 100%). Има нас и те како у околини Косовске Каменице, која је неких 15так км од ових села, а и у самој Каменици. Зашто ово наводим? Па нама овде причају да је „реалност“ да нас тамо нема, а то није тачно! Срби јужно од Ибра не живе само у „енклавама“. Срби морају бити солидарни и никада али никада не смемо да заборавимо на наше људе доле, а то нам се дебело сервира! На улазу у Косовску Каменицу има поприлично наших кућа, а одмах уз магистралу постоји продавница великог Негована Станојевића на којој ћирилицом пише – „Продавница“. Иначе, његов син Милан је тренер у горе поменутом карате, џиу џицу и џудо клубу. На Станојевиће, али и на остале наше породице се врши невиђени притисак да продају своју имовину. У дворишту српског обдаништва шиптари су хтели да праве џамију, али су наши некако успели то да спрече... За време рата су једва живе главе сачували, а треба ли да поменем колико је њихових ближњих страдало?
...

Koмплетан текст са сликама

http://www.ugradu.info/index.php?option=com_content&task=view&id=7085&Itemid=64
 
--- reportaža "Deca ulice" -----

Reporter „Blica” istraživao kako žive mladi beskućnici na beogradskim ulicama

„Bolje i na trotoaru, nego da sam sama!“

A.K . je živela u hraniteljskoj porodici do 18 godine, kada je njena hraniteljka dobila pismo od socijalne službe o prestanku socijalne zaštite i samim tim i plaćanja nadoknade. Iako su se dobro slagale, nije mogla da je izdržava bez novca koji je dobijala od države, pa joj se izvinila, spakovala je, dala joj nešto sitno i „poslala dalje“. A to „dalje“ je vodilo pravo na ulicu. Na početku se jedva snalazila sama, onda je našla drugare, ali se ispostavilo da ni oni ne pomažu tek tako. Počeli su da je podvode. Ipak, reći će:„Bolje je i to nego da sam sama!“

***
75792_repbeskucnici07fotovkarlicic_f.jpg


Žive u šahtovima, podzemnim prolazima, ventilacionim otvorima, napuštenim i oronulim kućama i vagonima na železničkoj stanici. Jedini koji ih tu posećuju su volonteri Centra za integraciju mladih (CIM), pokretači Svratišta.
- Uslovi u kojima žive su, blago rečeno, nehumani. Razni problemi ih prate, izloženi su velikim rizicima, veliki procenat koristi neke psihoaktivne supstance – kaže koordinator Svratišta Milica Đorđević.
***

kompletan tekst

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/208058/Bolje-i-na-trotoaru-nego--da-sam-s

Časopis za zaradu
Svesni toga da je najbitnije imati stalan izvor zarade, CIM je pokrenuo časopis „Lice ulice“ koji će na ulicama Beograda da prodaju mladi koji na njima žive. Časopis košta 100 dinara, a njima ostaje polovina svega što prodaju. Ovo je pokušaj da im se obezbedi bar neka stalna zarada, ali nedovoljna da ih skloni sa ulice.
 
Poslednja izmena:
Прича о Ранисаву

Седамнаестогодишњи Ранисав Рафаиловић из Шапца живи у трошној кућици без струје и воде, са старицом која га је прихватила и одгајила иако му није најближи род. Дечак је принуђен да ради да би преживео, а изучава и обућарски занат.

Према подацима Центра за социјални рад, у шабачким хранитељским породицама смештено је око седамдесеторо деце без родитељског старања. Има и оних који су, прихватили нехумане услове за живот, само да се не одвоје од старатеља, као што је седамнаестогодишњи Ранисав Рафаиловић из Шапца.

У трошној кућици, на шабачком Летњиковцу, без струје и воде са болесном старицом живи седамнаестогодишњи дечак, познат у крају по надимку Ране. За разлику од вршњака, дане проводи напорно радећи у размишљању како да преживи јер оца не зна а мајка га је оставила када је имао девет година.

"Тешко ми је, али се некако сналазим. Морам много да радим, ако не у дворишту и кући, онда негде за паре, било шта, само да преживимо", каже Ранисав Рафаиловић.

Дечакова једина породица и спас је бака Милена, која га је једина прихватила, иако му није најближи род.

"Много сам се мучила да га одгајим. Дала сам колико сам могла јер ми тешко пада његова судбина, али било је лакше кад сам била здрава. Преживела сам шлог и инфаркт али и сада га никоме не би дала", каже кроз сузе бака Милена Мандић која је и сама имала тешко детињство.

И поред овакве животне приче, Ранисав је увек добре воље. Другови га воле и често му помажу.

"Имам најбољег друга Немању, много ми је помогао и он и његова мајка Душка. Много их волим и не знам шта им не би дао да могу", додаје Ранисав.

За проблеме овог дечака чули су и надлежни а помоћ је стигла и од фонда "Хумано срце", уз чију је препоруку Ранисав нашао место да изучи обућарски занат.

"Дечак је код нас на занату две недеље и добро се сналази, вредан је. Биће од њега добар мајстор. Отворићемо нову радњу и запослићемо га да има плату", каже обућар Мирослав Вујанић, спреман да му помогне у свему.

Уз учење и физички рад, Ранисав стиже да негује баку од које не жели да се раздваја.

"Волео бих да имамо кућицу, али се никада не бих одвајао од баке. Њој дугујем све. Она ме је одгајила и волео бих да и ја њој приуштим бољи живот. Ваљда ћу успети толико да зарадим", нада се Ранисав.

Иако је једини сигуран новац социјална помоћ од 5.000 динара месечно, јунаци наше приче верују да ће по обећању надлежних зиму дочекати у бољим условима и да их живот неће раздвојити.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/770794/Прича+о+Ранисаву.html
 
----Ρепортаже----

Верско добротворно старатељство---

Чланови Милосрдне секцијe ВДС посетили најстарије суграђане

Staracki_dom_Karaburma_024.jpg


Чланови Милосрдне секција ВДС-а, предвођени јерејем Владимиром Марковићем, на Крстовдан 27. септембра 2010. године су посетили старачки дом на Карабурми.

Пожелевши им добродошлицу директор дома Г-дин Петар Мишић је рекао да сарадња са милосрдном секцијом ВДС-а траје већ дужи период и нагласио да су свима врло значајне ове посете. ''Штићеници се причешћују о великим празницима и постоји јако лепа сарадња са свештеницима храма Сабора српских светитеља на Карабурми'', рекао је Управник.

Чланови милосрдне секције су разговарали са штићеницима Дома и том приликом свима житељима дома подељено је воће, јабуке и нектарине, књиге ,'' Разговори са духовним оцем '', ДВД издања ВДС-а, више десетина примерака часописа ''Православље'' ,.

Отац Влада је честитао празник и топлим речима говорио о смислу Празника и помоћи коју нам Господ пружа у ношењу сопственог крста. Захвалио се на отворености Дома према Цркви нагласивши да уз свесрдну помоћ Управа оваквих и сличних институција омогућава се несметана и плодотворна мисија Цркве на пољу ширење јеванђелске истине и љубави.

http://www.spc.rs/sr/clanovi_milosrdne_sekcije_vds_posetili_najstarije_sugradjane
 
Poslednja izmena:
Фонд св.Василије Велики у октобру скупља новац за породицу Павловић из Обудовца, република српска. Прочитајте њихово писмо:

Pomaže Bog,
sestre i braćo!!!
Naša životna priča se nalazi na mnogim forumima,pročitana je mnogo,mnogo puta,ali baš nekog efekta nije bilo.Da je za svako čitanje uplaćen samo po jedan euro-svi bi naši problemi bili riješeni...Na naš apel za pomoć su se odazvale HO Srbi za Srbe i HO Nemanjići-Tićino,pomogli nam da pokrijemo kuću na jednu vodu i omalterišemo zidove iznutra,pošto smo 5 godina živjeli u kući bez krova-prokišnjavalo je na sve strane,a vjetar kad duva-duvalo je i unutra u prostorijama.HVALA im na nesebičnoj pomoći,ali ni oni više nisu u mogućnosti da nam pomognu.Jedna porodica iz Kanade nam je kupila novi šporet-HVALA i njima i neka ih čuva dragi Bog.Bilo je tu još nekih simboličnih uplata i to je sve,mi naše probleme nismo uspjeli da riješimo.Naše četvoro djece i dalje spava u jednoj sobi na dva kreveta,sin od 19 godina spava sa sestrom od 10 godina u istoj sobi,a već je momak za ženidbu.Posao nismo uspjeli dobiti,ni muž,ni ja ,ni sin i dalje smo nezaposleni.Ako nas neko pozove,odradimo za neku dnevnicu od 10 eura,sve što nam traže i to je to...Preživljavamo od 95 eura dječijeg dodatka,koji je jedino sigurno mjesečno primanje,čak smo i vjenčane burme morali da prodamo i kupimo hrane djeci.Baštu što smo posijali-uništile su silne kiše,tako da nismo uspjeli ništa da iskoristimo-krompira,luka,pasulja nema ni za lijeka...Zima ide,a drva nema,niti imamo novaca da kupimo,a struju hoće da nam isključe-nakupilo se duga skoro 500 eura,nema šansi da platimo,jer nemamo od čega.Išli smo i u našu Opštinu,Centar za socijalni rad,Boračku organizaciju,molili za posao,za pomoć,ali ništa od toga...svi su samo obećavali ili nas hladno odbijali uz ko zna kakva objašnjenja,ništa njima ne znači ni što je muž veteran otadžbinskog rata,ni što sam ja majka četvoro djece,a ovamo forsiraju parolu-STOP BIJELOJ KUGI!
Kada je počela nova školska godina,nismo imali 120 eura za knjige i plus sveske i pribor za naša dva đaka,nego nam je jedna dobra gospođa iz B.Luke sakupila polovne knjige,kupila sveske i pribor za naše odlikaše i sve to poslala-HVALA joj do Neba,da nije bilo nje,ne znam šta bi i kako bi naša djeca išla u školu bez knjiga i svesaka.Mi smo očajni i ne znamo kome više da se obratimo i molimo za pomoć.Slali smo naš apel na mnoge adrese,ali se mnogi nisu udostojili ni moralnu podršku da nam pruže,nažalost.Zahvaljujući dobrim ljudima,koji su nam i ovaj kompjuter poklonili i plaćaju nam internet,mi smo u prilici da Vam se obratimo ovim putem.
Pomozite braćo Srbi i sestre Srpkinje,pomozite Svetosavci ovoj zaboravljenoj porodici Pavlović iz Obudovca u Republici Srpskoj,MOLIMO VAS-MITRA,ŽELJKO,VLADO,ALEKSANDAR,RUŽICA I RATKA!!!!!!!!!!!POMOZITE,AKO BOGA ZNATE...ne radi nas-nego radi nase djece...NEKA VAS CUVA DRAGI BOG...ODGOVORITE,MOLIMO VAS...unaprijed zahvalna Porodica Pavlovic iz Obudovca
Svi ljudi dobre volje koji mogu i žele da pomognu Pavlovićima, svoje donacije mogu da uplate na broj tekućeg računa Mitre Pavlović 562-100-80146996-50, otvorenog kod NLB Razvojne banke.
ZA DEVIZNE UPLATE
Name on the account: Митра Павловић
Account with Institution: PAVLOVIC INTERNATIONAL BANK AD, FILIJALA BRCKO
SWIFT: PAVLBA22
IBAN: BA395542030010660571

Контакт телефон породице Павловић: 0038766730703
Контакт емаил породице Павловић: [email protected]
http://www.youtube.com/watch?v=GYzF_x8ngIw
ODGOVORITE,MOLIMO VAS!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

Фонд "Свети Василије Велики"
[email protected]

Тренутно је скупљено 110е и 4000 динара.Хвала свима,и ако сте у финансијској могућности,помозите!
 
Ко није из Београда новац може слати и постнет упутницом.Информације преко приватне поруке.Хвала.
 
cs-zeljko.jpg


Jedan prozor ceo svet
Večernje novosti 17.02.2010

Pozovite Željka, popričajte sa njim, i to će mu značiti 032-463-201

KAKAV može biti život mladića koji kaže da se raduje odlasku u bolnicu, samo da bi video ljude i sa nekim popričao.

Željko Tomić ima samo 25 godina. Najlepše godine. I za stvarnost, i za snove. Za drugove, prijatelje, izlaske, tople devojačke poljupce... Cerebralna paraliza, sa kojom je rođen, i koja ga je vezala za kolica, svakodnevicu mu pretvorila u muku i borbu. A, život u udaljenom ivanjičkom selu Močiocima podno ćudljivog, vrletnog Mučnja, tugom
je ispunio i snove... Kaže da roman ne bi bio dovoljan za priču o njegovom životu, samoći, istim slikama sa prozora sobe na koji se sveo njegov svet!

- A sada, kako koji dan, sve mi je teže. Ovde, u ovoj daljini i divljini, zaseoku Ravna Gora, 42 kilometra od Ivanjice, dani su dugi kao večnost, jer nemam drugove, prijatelje, ili devojku. Od tuge, nervoze, bola, dva puta mi je pukao čir. Kad odem u čačansku bolnicu, na hirurgiju, upoznam nova lica, nađem drugove, lekari su ljubazni... Bude mi lakše, i onda nanovo isto, kad se vratim! Roditelji su poljoprivrednici. U sezoni, po ceo dan za poslom. Mlađa sestra u srednjoj školi u Čačku. Meni ostaje prozor, i iste sumorne slike. Teže je to od bolesti. Da sam u gradu, sve bi bilo drugačije - priča Željko. 032-463-201
 
Poslednja izmena:
41564_106634746061343_3022_n.jpg


Marija Turkalj je djevojcica od 11 godina iz Novog Sada. Zivi sa majkom i bratom. Razboljela se a kako joj majka ne radi i pri tom je samohrana,nema dovoljno prihoda za pruzanje njege svom malom andjelu. Djevojcici su doktori konstantovali popustanje bubrega kao i da je puna kalcijuma. Uskoro ce se raditi biopsija pa ce se znati jos tacnija dijagnoza bolesti. VOJVODJANSKA BANKA Accunt with 57a:VBUBRS022(Vojvodjanska banka a.d Novi Sad, Srbija) Beneficali 59:IBAN- RS3535500001015995006 MIRKOVIC NADICA 22324 BESKA, KRALJA PETRA BR 57- Za evre, a evo i za dinare 355000320004247830 mirkovic nadica kralja petra 57 Beska Vojvodjanska banka A.D BR.INDJIJA VOJVODE STEPE 16 +381214886 600 SIFRA BANKE 355


DIJAGNOZA aLPORTOV SINDROM,SINDROM STO NAPADA SLUH,OKO , BUBREGE

http://www.facebook.com/group.php?gid=106634746061343&ref=mf

Fotografije male Marije

http://www.facebook.com/media/set/?o.106634746061343&ref=mf
 
Poslednja izmena:
у новембру се скупља новац за породицу Стаменковић:

Живе на Петловом брду. Имају 7 деце узраста од 1до 12г. Двоје деце иде у специјалну школу јер су ментално ометени. Осталих здравствених проблема немају.

Отац Витомир има 54г. и ради као чувар, зидар.

Мама Недељка има 34.г., не ради нигде.

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

Фонд "Свети Василије Велики"
[email protected]
http://www.facebook.com/group.php?gid=95756055428

150205_1712217048075_1317620051_31872581_5541322_n.jpg


150205_1712217008074_1317620051_31872580_1776349_n.jpg
 
у новембру се скупља новац за породицу Стаменковић:

Живе на Петловом брду. Имају 7 деце узраста од 1до 12г. Двоје деце иде у специјалну школу јер су ментално ометени. Осталих здравствених проблема немају.

Отац Витомир има 54г. и ради као чувар, зидар.

Мама Недељка има 34.г., не ради нигде.

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

Фонд "Свети Василије Велики"
[email protected]
http://www.facebook.com/group.php?gid=95756055428

За породицу Стаменковић сакупљено је 8300дин и 110 евра.

Хвала свим људима добре воље!
 
Φοнд св.Василије Велики

За месец децембар 2010. ће се скупљати новац за Здравку Бакић, становницу Краљева чија је кућа тешко оштећена током земљотреса. Живи са снајом и троје унучади. Син јој је погинуо прошле године, те је последње унуче рођено после очеве смрти.

Телефон: 064 1666 936 Адреса: Сирца бр. 216, Краљево


Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

[email protected]
 
Φοнд св.Василије Велики

За месец децембар 2010. ће се скупљати новац за Здравку Бакић, становницу Краљева чија је кућа тешко оштећена током земљотреса. Живи са снајом и троје унучади. Син јој је погинуо прошле године, те је последње унуче рођено после очеве смрти.

Телефон: 064 1666 936 Адреса: Сирца бр. 216, Краљево


Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

[email protected]

Сакупљено 30e i 16050 динара.Хвала свима на помоћи!!
 
Φοнд св.Василије Велики

За месец децембар 2010. ће се скупљати новац за Здравку Бакић, становницу Краљева чија је кућа тешко оштећена током земљотреса. Живи са снајом и троје унучади. Син јој је погинуо прошле године, те је последње унуче рођено после очеве смрти.

Телефон: 064 1666 936 Адреса: Сирца бр. 216, Краљево

[email protected]

Oпростите,дошло је до грешке,прави број телефона је 064/16-66-938.
 
Фонд "Свети Василије Велики"

У јануару и фебруару Милосрдна секција "Свети Василије Велики" помоћ ће сакупљати за Дарју Костић, девојку која воли живот.

Дарја је дипломирала енглески језик на филолошком факултету, почела да ради као наставник у школи, да путује, пише стихове, и открива свет који јој се нашао на длану. И тада се десило. Сазнала је да њен живот мора на паузу.

Хронична бубрежна инсуфијенција. Шта ли то знаци?

Значи да њени бубрези не раде свој посао. Значи да ће Дарја морати да замрзне своје радно место, јер почиње да “качи” сваки вирус који пролази поред школе, а од прехладе се тешко опоравља. Значи да ће свака четири сата обављати дијализу у кућним условима. Значи да ће заборавити на море. Тачније, заборавиће на свако путовање које тражи више од четири сата тамо и назад. Значи још много тога… Видите, то је већ другачије значење речи живот, од оног на које сте вероватно помислили кад сте прочитали наш наслов. Када говоримо о томе да Дарја воли живот, та реч задобија своје пуно значење.

Дарја је стваралац. Гледајући странице овог сајта наслутићете њену креативност и видети делиће мозаика који склапа њена детиња душа у покушају да превагне на тој клацкалици живота и безизлаза пред којим је стала. Понекад преовладава безизлаз, а понекад живот…

Заиста, није лако одржати наду у тако тешким тренуцима. Овде позивамо вас, драги пријатељи, да подржимо Дарјину борбу за живот, веру, наду и љубав. Да свако од нас који знамо за њену борбу притекне с оним што може. Потребно је прикупити суму од седамдесет хиљада евра да би Дарја добила нови бубрег, али је потребна и свака ваша идеја, подршка, подстицај… било шта што можете учинити за њу.

Па ко зна, можда и ми остваримо један холивудски хепи-енд.

До сада Дарја је сакупила 30.000е, а за трансплатацију у Русији потребно је око 75.000е
http://www.devojkakojavolizivot.info/

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

Фонд "Свети Василије Велики"
[email protected]

http://www.facebook.com/topic.php?topic=16590&uid=95756055428
 
Помоћ хуманитарне организације "Срби за Србе" девети пут на Косову и Метохији

Репортаже....

179999_158369380879901_100001205196907_342609_2656083_n.jpg


Чланови хуманитарне организације „Срби за Србе“ посетили су у току божићних и новогодишњих празника по девети пут Косово и Метохију са циљем да помогну најугроженије српске породице са ових простора. Акција коју су назвали „Божић 2011“, је уствари здружена акција, секција ове организације из САД-а, Швајцарске, Аустрије и Србије.

Уз логистичку подршку НВО "Мајка девет Југовића" и с благословом Епископа Рашко-призренског Г. Теодосија чланови ове организације обишли су угрожене породице на територијама општина Ново Брдо, Гњилане и Штрпце, као и основну школу „Свети Сава“ у Јасеновику код Новог Брда. Након посете породицама у овим општинама, одлучено је да се куповином покућства помогне 10 породица, а једна породица доделом новчаних средстава.

Пре него што се кренуло у обилазак породица, чланови Х.О. „Срби за Србе“ су обишли ученике О.Ш. „Свети Сава“ у Јасеновику, при чему су сваком ученику ове школе поделили новчану помоћ у износу од 25 евра, која је донација срба из Сарајева, као и Божићне пакетиће које је послала Светосавска омладинска задруга Брчког.

Посета угроженим породицама започела је у општини Ново Брдо, тачније у селу Бостане код породице Златановић. Породица броји 3 члана, и иако су сви одрасли, чланови ове породице нису у стању да се старају о себи, због здравствених проблема. Породици је купљен кревет и машина за прање веша.

Следећа породица, којој је уручена помоћ, јесте породица Милић која живи у селу Прековце, у јако малом простору. Осим чланова породице Милић, у малој кући живи и самохрана мајка са бебом од 2 месеца, којој је ова породица пружила уточиште. Ова породица је помогнута куповином кревета, судопере и фрижидера.

Породица Симијоновић живи у селу Зебинце, такође у општини Ново Брдо, броји четири члана од којих је двоје деце. Породица живи у веома тешким условима и у туђој кући коју изнајмљују. Једини извор прихода ове породице је стадо оваца које чувају. Породици је купљена веш машина, судопера као и кревет.

У селу Стража, у општини Гњилане, живи седмочлана породица Стојановић, која броји четворо деце, од којих је троје са тешким здрвственим проблемима. Ова породица такође нема примања и живи од сточарства. Породици је су купљена 4. кревета, 4.столице и веш машина.

На крају тог дана обилазак породица у општинама Ново Брдо и Гњилане завршен је посетом породици Васић из села Коретиште, која такође живи у тешким услвима и има четворо деце. Овој породици су купљена 3. кревета и веш машина.

Наредног дана обилазак породица настављен је у општини Штрпце, где је уз помоћ пароха у поменутој општини, оца Александра Нашпалића посећено још шест породица.

Чланови Х.О. "Срби за Србе" најпре су посетили породицу Стевановић из ела Врбештица, која броји 6 чланова, са четворо деце од којих се троје школује у Косовоској Митровици са одличним успехом. Ова породица у зимском периоду нема примања јер је отац грађевински радник. Одлучено је да се породица помогне новчаним средствима у износу од 300 евра, за поотребе школовања деце.

Породица Станковић је такође из села Врбештица и броји четири члана, са двоје деце. Породица живи устарој и рошној кући без елементарних услова за живот. Кућа нема одвод за отпадне воде, недостаје и купатило. Овој породици је помогнуто куповином веш машине, фрижидера, кревета, усисивача и четири столице.
Још једна породица Станковић у истом селу је помогнута куповином кревета.

После села Врбештица посећена је породица Светислава Орловића у којој живи четворо деце и њима је купљен фрижидер, 2. кревета, као и 4. столице. Такође у селу Врбештица, породици Весне Орловић, која је уједно и последња породица помогнута овом акцијом, купљен је фрижидер. Иначе ово је осмочлана породица са болесним дететом.

Као што смо навели ово је девети пут да чланови организације „Срби за Србе“ долазе на Косово и помажу породице, али не и последњи како су рекли. Сличну овој акцији планирају да спроведу већ за Васкрс ове године када ће помоћи још угрожених породица на овим просторима.

НВО "МАЈКА ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА"

http://www.eparhija-prizren.com/sr/...-srbi-za-srbe-deveti-put-na-kosovu-i-metohiji
 
Poslednja izmena:
Фонд "Свети Василије Велики"

У јануару и фебруару Милосрдна секција "Свети Василије Велики" помоћ ће сакупљати за Дарју Костић, девојку која воли живот.

Дарја је дипломирала енглески језик на филолошком факултету, почела да ради као наставник у школи, да путује, пише стихове, и открива свет који јој се нашао на длану. И тада се десило. Сазнала је да њен живот мора на паузу.

Хронична бубрежна инсуфијенција. Шта ли то знаци?

Значи да њени бубрези не раде свој посао. Значи да ће Дарја морати да замрзне своје радно место, јер почиње да “качи” сваки вирус који пролази поред школе, а од прехладе се тешко опоравља. Значи да ће свака четири сата обављати дијализу у кућним условима. Значи да ће заборавити на море. Тачније, заборавиће на свако путовање које тражи више од четири сата тамо и назад. Значи још много тога… Видите, то је већ другачије значење речи живот, од оног на које сте вероватно помислили кад сте прочитали наш наслов. Када говоримо о томе да Дарја воли живот, та реч задобија своје пуно значење.

Дарја је стваралац. Гледајући странице овог сајта наслутићете њену креативност и видети делиће мозаика који склапа њена детиња душа у покушају да превагне на тој клацкалици живота и безизлаза пред којим је стала. Понекад преовладава безизлаз, а понекад живот…

Заиста, није лако одржати наду у тако тешким тренуцима. Овде позивамо вас, драги пријатељи, да подржимо Дарјину борбу за живот, веру, наду и љубав. Да свако од нас који знамо за њену борбу притекне с оним што може. Потребно је прикупити суму од седамдесет хиљада евра да би Дарја добила нови бубрег, али је потребна и свака ваша идеја, подршка, подстицај… било шта што можете учинити за њу.

Па ко зна, можда и ми остваримо један холивудски хепи-енд.

До сада Дарја је сакупила 30.000е, а за трансплатацију у Русији потребно је око 75.000е
http://www.devojkakojavolizivot.info/

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

Фонд "Свети Василије Велики"
[email protected]

http://www.facebook.com/topic.php?topic=16590&uid=95756055428

У јануару смо за Дарју Костић скупили 11000 динара и 50Е. Хвала свима који су помогли! Скупљање прилога настављамо и у фебруару.

Разговор са Дарјом Костић, девојком која воли живот.
http://www.slovoljubve.com/emisije/otkrivenja-122011
 
Бранкица Попадић је рођена 8.01.1966. године у Призрену и има још две млађе сестре. Са дванаест година је у размаку од два месеца остала без мајке и оца, па је преузела бригу о сестрама. Већ тада се запослила као касирка и то је био начин на који су оне преживљавале саме у Призрену. Удала се са деветнаест година и 1987. године дошла у Београд. Одмах се запослила у црквеној продавници и од тада па до данас ради на истом радном месту. На почетку брака, није могла да остане у другом стању, па се интензивно лечила. У међувремену, муж, који није могао или хтео да нађе посао, постаје патолошки љубоморан, почиње да је бије и психички малтретира, а за то су сви Бранкицини претпостављени и колеге знали. То је и трагичан период, када Бранкица први пут покушава да изврши самоубиство. Богу хвала, остала је жива, родила је девојчицу Ану Ивковић 1990 године. Када је Ана напунила три године, Бранкица је одлучила да се разведе од супруга, јер је он наставио да је физички и психички малтретира, према њеним речима било је то питање живота или смрти, а почео је и са страшним опијањима и коцкањем. Како је г.Ивковић Београђанин, повлачи безбројне везе и избацује Бранкицу из куће, одузима јој ћерку и забрањује јој било какав контакт са дететом. Бранкица је покушала на сваки начин, легално да дође до детета, али није успела. Остаје на улици, и поново покушава самоубиство. Још једном ју је Бог добри погледао и спасао. Како њен бивши муж никада није нашао посао, Бранкици је чак одређено да плаћа алиментацију и издржава дете, које није могла ни да види!! Удаје се по други пут, за конобара, добијају двоје деце, сина Николу Попадића 1996. године и ћерку Јовану 1997. године. На жалост супруг јој умире од инфаркта 1999. године и она остаје сама са децом. Бранкица данас и даље ради у малопродаји Српске православне цркве, издржава ћерку из првог брака, Ану, која је сада успешан студент биохемије, и Николу, осми разред и Јовану, седми разред осмогодишње школе, само од своје плате продавачице. Тренутно је у тешком психичком стању, уверена да ће отићи у затвор и да ће јој одузети старатељство над децом, јер дугује око 1000 еура за инфо стан и струју. Тешко преживљава сваки дан и безуспешно покушава да реши питање исхране деце, о гардероби и нужним свакодневним потребама двоје деце у осмогодишњој школи и једне студенткиње, да и не говоримо. Све колеге јој помажу, дајући јој стару гардеробу и честе, мале, новчане позајмице, али то није крајње решење, јер главни дуг се вуче још од сахране супруга.

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

Фонд "Свети Василије Велики"
[email protected]
 
Pomoć za beskućnike sa životinjama

http://www.facebook.com/home.php?sk=group_182270241784030

Grupa je pokrenuta u Beogradu, kao dodatna podrska i pomoc konkretnim ljudima koji su sami na ulici sa svojim cetvoronoznim ljubimcima, poput deke Ladislava. Mi nismo organizacija, vec samo grupa ljudi koji licnim trudom i sredstvima pomaze beskucnicima koje licno poznaje i njihovim ljubimcima. Deka Ladislav je 95-godisnji beogradjanin koji zivi u staroj kamp prikolici u Zemunu sa svoja tri psa i macorom. Deka ne moze da ide u neki kolektivni smestaj ili dom, jer ne zeli da ga odvoje od njegovih zivotinja, koje su mu velika emotivna podrska i skoro jedino drustvo. Senad je 50-godisnji beskucnik koji spava u starim kolima u centru Beograda sa svoja dva psa Vukasinom i Malisom. Loseg zdravstvenog stanja, ipak uspeva da zaradi za hranu za sebe i svoje ljubimce. Trenutno sakupljamo novac da mu kupimo kamp prikolicu.



Pomoc za deku Ladislava i kupovinu kamp kucice za Senada (potrebno je naglasiti za koga je uplata) prikupljamo na sledeci racun:
Aleksandra Kostić
265-0200000047826-59
Raiffeisen banka

http://www.facebook.com/pages/Pomoc-za-beskucnike-sa-zivotinjama/180814518623833?v=wall
 
Poslednja izmena:
У јануару смо за Дарју Костић скупили 11000 динара и 50Е. Хвала свима који су помогли! Скупљање прилога настављамо и у фебруару.

У међувремену из Аустралије пристигло још 100 аустралијских долара!!!
 
Када је Ана напунила три године, Бранкица је одлучила да се разведе од супруга, јер је он наставио да је физички и психички малтретира, према њеним речима било је то питање живота или смрти, а почео је и са страшним опијањима и коцкањем. Како је г.Ивковић Београђанин, повлачи безбројне везе и избацује Бранкицу из куће, одузима јој ћерку и забрањује јој било какав контакт са дететом. Бранкица је покушала на сваки начин, легално да дође до детета, али није успела. Остаје на улици, и поново покушава самоубиство. Још једном ју је Бог добри погледао и спасао. Како њен бивши муж никада није нашао посао, Бранкици је чак одређено да плаћа алиментацију и издржава дете, које није могла ни да види!! Удаје се по други пут, за конобара, добијају двоје деце, сина Николу Попадића 1996. године и ћерку Јовану 1997. године. На жалост супруг јој умире од инфаркта 1999. године и она остаје сама са децом. Бранкица данас и даље ради у малопродаји Српске православне цркве, издржава ћерку из првог брака, Ану, која је сада успешан студент биохемије, и Николу, осми разред и Јовану, седми разред осмогодишње школе, само од своје плате продавачице. Тренутно је у тешком психичком стању, уверена да ће отићи у затвор и да ће јој одузети старатељство над децом, јер дугује око 1000 еура за инфо стан и струју. Тешко преживљава сваки дан и безуспешно покушава да реши питање исхране деце, о гардероби и нужним свакодневним потребама двоје деце у осмогодишњој школи и једне студенткиње, да и не говоримо. Све колеге јој помажу, дајући јој стару гардеробу и честе, мале, новчане позајмице, али то није крајње решење, јер главни дуг се вуче још од сахране супруга.



Фонд "Свети Василије Велики"
[email protected]

sakupljeno je 7110din. Hvala svima!
 
У марту месецу Милосрдни фонд „Свети Василије Велики“ помоћ скупља за Загорку која живи од социјалне помоћи у висини од 5000дин. Поред тога Загорка станује и приватно код жене која је самохрана мајка и коме месечно треба да плати 100е.
Љубављу Верског добротворног старатељства Загорка свако јутро има доручак који јој је понекад једини оброк у току дана.
Она је вољна да ради, завршила је економску школу. Па уколико некоме треба да се почисти по кући или да се причувају деца могу да нас контактирају на [email protected]

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.
 
Molim vas za pomoc!
Jedna mlada osoba je jako bolesna.Ima 25god, u braku je i ima dvoje dece (dve cerke jedna 4god, a druga 6 meseci). Njeni prvi zdravstveni problemi su se pojavili 10ak dana nakon drugog porodjaja. Bila je u kamenici u Novom Sadu na lecenju. Poslenja i konacna dijagnoza konzilijuma lekara je: težei oblika kardiomiopatije i uvećanje srca. i hitno joj je potrebna transplantacija srca u inostranstvu! Svi zajedno mozemo da joj pomognemo da dobije novo srce i zato Vas u njeno ime i u ime njene porodice i dece molimo da izdvojite deo svog novca u skladu sa Vasim mogucnostima i time joj spasete zivot.
Otvoren je dinarski racun u NLB banci na koji mozete uplatiti sredstva. Broj dinarskog racuna je:
310-0410100424065-14
Br. deviznog racuna:
04-307-0031587.2
Unapred zahvalni!

Napravljen je sajt za pomoc na kom mozete videti lekarske nalaze, sve potrebne podatke vezane za njenu bolest i sve akcije koje su u toku i koje su u najavi radi prikupljanja novca.

Video snimci: apel za pomoc....
http://www.youtube.com/watch?v=mA6Z4lV4UTw&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=lkMriNmAuwo

Prilog na RTSu:
http://www.youtube.com/watch?v=RfNvDQv0Qac&feature=player_embedded

Stanje je jako kriticno!
Operacija bi bila u Becu u AKH bolnici, ali bice zakazana tek kad se skupe pare tj tek tada ce biti na listi cekanaj za srce. Potrebno je 100.000e za operaciju. Svakim danom joj je sve losije. Slabo jede tj skoro da ne jede jer joj ne prija hrana i bude joj muka. Jako se zamara. Samo sedi i lezi i ne sme da se zamara (ima bebicu od 6 meseci o kojoj se od njenog rodjenja brine suprug, njena majka,... jer ona nije u mogucnosti da se stara o detetu, a drugoj je objasnila da ce se s njom igrati, setati kad ozdravi) jer svaki nacinjen korak nju zamara i jako tesko se krece jer se brzo zadise.

Grupa na facebooku: http://www.facebook.com/group.php?gid=145625325481004

Clanci iz novina:
http://www.kurir-info.rs/srbija/pomoc-sladjani-benki-za-novo-srce-79040.php
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/240736/Novo-srce-kosta-100000-evra
http://www.nacionalnigradjanski.com...ecne-bebe-potrebno-100-000-evra-za-novo-srce/

Ako poznajete nekog ko bi mogao da pomogne u prikupljanju novca kao direktan donor ili nekog ko bi porkenuo humatirnu akciju tipa koncerti, predstave, opere, izlozbe.... molim vas da ga zamolite da ucestvuje u ovoj akciji "Srce za Sladju"

Svaka pomoc je dobrodosla!
Unapred hvala svima!

http://www.srcezasladju.com/
-------------------------------------------------
Čudo,lik sv.Petke u postelji bolesnog Nemanje

http://www.youtube.com/watch?v=LUYMdF0hCrE

http://vesti.aladin.info/2011-02-25/586456-bolesnom-dečaku-se-prikazala-sveta-petka!

Nakon emitovanog priloga o devetogodišnjem Nemanji Pešiću, koji se već sedam meseci nalazi u komi, i kome je neophodan novac za dalje lečenje u Rusiji, javio se veliki broj gledalaca. Svi koji žele da pomognu novac mogu uplatiti na broj žiro računa Nemanje Pešića kod Banke Intesa: 908-16001-87, sa pozivom na broj: 51-102-0009071/1
 
Poslednja izmena:
У марту месецу Милосрдни фонд „Свети Василије Велики“ помоћ скупља за Загорку која живи од социјалне помоћи у висини од 5000дин. Поред тога Загорка станује и приватно код жене која је самохрана мајка и коме месечно треба да плати 100е.
Љубављу Верског добротворног старатељства Загорка свако јутро има доручак који јој је понекад једини оброк у току дана.
Она је вољна да ради, завршила је економску школу. Па уколико некоме треба да се почисти по кући или да се причувају деца могу да нас контактирају на [email protected]

Кутије ћете пронаћи у књижари Благодарник, Београдска 33, Београд и параклис Св. Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, уколико знате где можемо још да поставимо кутије, молимо вас да нас контактирате.

Сакупљено је 6510динара и даље се наставља потрага за послом који би Загорка могла да ради. Хвала свима!!!

Фонд „Свети Василије Велики“ у априлу скупља новац за Немању Пешића,који је скоро поменут

http://www.youtube.com/watch?v=mA6Z4lV4UTw&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=lkMriNmAuwo

Прилог на РТС:
http://www.youtube.com/watch?v=RfNvDQv0Qac&feature=player_embedded
 
Децу нам уби глад и влага

ГРА­ЧА­НИ­ЦА – У ср­цу Гра­ча­ни­це, у на­се­љу Ром­ска ма­ха­ла, у со­би­ци од се­дам и по ква­дра­та, бо­ље ре­че­но шу­пи, у ко­ју су пре од­ла­га­на др­ва и ста­ре ства­ри, жи­ви пе­то­чла­на по­ро­ди­ца дво­је из­бе­гли­ца, Не­на­да Бе­ки­ћа из Хр­ват­ског Кар­лов­ца и Сне­жа­не Ми­ло­ва­но­вић из Гу­ште­ри­це код Ли­пља­на, су­о­че­на с гла­ђу, го­лом бе­дом и вла­гом ко­ја ра­за­ра здра­вље њи­хо­во тро­је де­це – Ма­ри­це (8), Мар­ка (7) и Мир­ја­не (5). Они пла­ћа­ју це­ну из­бе­гли­штва, за­бо­ра­ва и пре­ва­ра, го­ли, бо­си, сра­ме­жљи­ви и упла­ка­ни. Пар­че хле­ба на­то­пље­но ше­ћер­ном во­дом је­ди­ни је њи­хов за­ло­гај док се бо­ре са вла­гом и гла­до­ва­њем.

По­ро­ди­цу Ми­ло­ва­но­вић Бе­кић, иако у Гра­ча­ни­ци ско­ро да не по­сто­ји ста­ро­се­де­лац и имућ­ни­ји до­ма­ћин ко­ји за њих не зна, те­шко је про­на­ћи. Скло­ни­ли су сво­ју не­јач да­ле­ко од све­та, у изби­цу ко­ја ви­ше ли­чи на де­по­ни­ју сме­ћа, и у ко­ју, из­у­зев на­мер­ни­ка, ни­ко не свра­ћа, ни­ти не­ко зна да у њој, у усло­ви­ма не­до­стој­ним и до­ма­ћих жи­во­ти­ња, пре­жи­вља­ва њи­хо­во тро­је де­це.

Суд­би­на или већ шта, тек дво­је прог­на­них Ср­ба, Сне­жа­на и Не­над, упо­зна­ли су се у из­бе­глич­ком кам­пу у Не­го­ти­ну. Не­над је, бе­же­ћи са по­ро­ди­цом из Кар­лов­ца 1990. го­ди­не, на пу­ту код Сла­вон­ског Бро­да из­гу­био ро­ди­те­ље. Са ба­бом и де­дом и уја­ком, као де­се­то­го­ди­шњак, сти­же до Не­го­ти­на, где је Сне­жа­на 1999, бе­же­ћи од по­гро­ма Ал­ба­на­ца с бра­том и се­стром, про­на­шла при­вре­ме­но ста­ни­ште. 2001. њен брат Мар­ко је у 16. го­ди­ни из­гу­био жи­вот. Оти­шао је са вр­шња­ци­ма на спла­ва­ре­ње Ду­на­вом. У бли­зни Пра­хо­ва Мар­ко се уто­пио, а њен отац Че­до­мир за­вр­ша­ва на пси­хи­ја­триј­ској кли­ни­ци, и ота­да се је­ди­но на­да да ће ви­де­ти Мар­ка.

Упла­ка­на али по­но­сна што до да­нас про­сја­че­њем ни­је хра­ни­ла де­цу, ни­ти ће, ма­кар по­цр­ка­ли од гла­ди, оти­ћи на туђ праг да мо­ли за шо­љу мле­ка или ки­ло бра­шна, Сне­жа­на ка­же:

Тр­пи­мо и ћу­ти­мо. Не­над и ја не би­ра­мо по­сао. Тра­жи­ли смо, мо­ли­ли, пре­кли­ња­ли ове на­ше у оп­шти­ни, у Ко­ор­ди­на­ци­о­ном цен­тру, мо­ли­ли и ове у но­во­фор­ми­ра­ној оп­шти­ни Гра­ча­ни­ца, али за нас дво­је не­ма по­сла, ни­ти има ре­чи ко­јом нам да­ју на­ду да ће­мо иза­ћи из овог бр­ло­га.

комплетан текст

http://www.pravda.rs/2011/04/10/decu-nam-ubi-glad-i-vlaga/

По­моћ по­ро­ди­ци Сне­жа­не Ми­ло­ва­но­вић и Не­на­да Бе­ки­ћа из Гра­ча­ни­це, о чи­јим не­во­ља­ма је „Прав­да“ пи­са­ла у бро­ју од по­не­дељ­ка, за­ин­те­ре­со­ва­ни мо­гу упла­ти­ти на ра­чун код „Ко­мер­ци­јал­не бан­ке“ АД Бе­о­град, жи­ро ра­чун бан­ке 908–20501–70, број те­ку­ћег ра­чу­на на име Не­над Бе­кић 205–9011004210519–18.
 
Nazad
Vrh Dno