Irealno?

Naime nesto mi nije jasno, ako recimo procesor radi na 1.4v i disipira 140W, onda ispada da sa ploce vuce struju od 100A. Daklem kako je to moguce a da se ploca ne zapali???

140W je toplotna disipacija ne potrosnja procesora. Ne primenjuj W/U=I za to.

neba je napisao(la):

140W je toplotna disipacija ne potrosnja procesora. Ne primenjuj W/U=I za to.

Kliknite za proširenje...

Ne koristi se ta formula, ali sve jedno vuku dosta struje.

Recimo:

http://www.intel.com/Assets/PDF/datasheet/319005.pdf

pogledati 2.7.2 DC Voltage and Current Specification, vrednost za Icc.

Za Vcc = 1.3625V, max Icc = 100A

Pretpostavljam da svi vodovi na ploči imaju veoma malu otpornost i na njima ne dolazi do prevelike toplotne disipacije kada ova struja prođe kroz njih.

Možda se javi neko ko se malo više razume u projektovanje štampanih ploča pa pojasni ovo malo bolje.

@neba A na sta se on greje, na drva? :S: Toplotna disipacija + fizicko kretanje (koje se kasnije ionako pretvori u toplotu) ti i jeste potrosnja neke komponente (a posto se pocesor ne trese i ne skace, sledi da su mu jedini gubici energije na zagrevanju). Da se procesor ne greje ne bi trosio nista, tj bio bi idealan.
@zeleni_zub U tome i jeste problem sto pri tako velikim strujama dolazi do pregrevanja vodova na stampanim plocama. Vodovi na stampaim plocama se greju vec preko ~5A koliko ja znam.

Elektro watt je termin koji se koristi za elektricnu energiju odnosnu elektricnu potrosnju (1W=1V×1A) a termicki watt za mehanicku energiju (1W = 1Js-1 = 1kgm2s-3 = 1Nms-1). Npr ringla u sporetu snage 1 KW ne odasipa 1KW toplotne energije. Hteo sam da ti ukazem da za toplotnu disipaciju od 140W ne mozes da primenjujes formulu za elektricnu energiju ali necu ti se vise mesati .

ja bih ipak rekao "Nerealno?"

Evo da i ja neshto kazem. Phenom 9950BE troshi 101W. Dakle dosta manje od TDP-a, shto znachi da to nisu ekvivalentni pojmovi, a za odredjenu familiju procesora i ne moraju biti u fiksnoj proporciji.

Mislim da je fora u tome sto ima jako mnogo pinova(vodova na ploci), pa se ta struja od stotinak ampera rasporedi na vise stotina pinova...

Vrlo zanimljiv clanak

Struja koja dolazi do procesora ide preko vise vodova, tako da oni ne moraju da budu masivni, odnosno jedan od slojeva ploce ispod procesora sluzi za napajanje procesora i kontakti na podnozju su direktno zalemljeni na njih. Posto njih ima dosta (recimo 20) struja po pinu se deli i dobijes po par ampera po kontaktu, pored toga u zavisnosti od dela samog procesora i njegove potrosnje, negde imas vise grupisanih naponskih kontakata a negde manje.

neba je napisao(la):

Npr ringla u sporetu snage 1 KW ne odasipa 1KW toplotne energije.

Kliknite za proširenje...

Disipira bas toliko.

Pod uslovom da je iskoriscenje elktricne energije 100% (cos φ=1).
Posto to kod induktivnih potrosaca nikada nije ispunjeno maksimalna disipacija za ringlu je oko cos φ=0.8 --> da ringla od 1kWh moze da preda (u idealnim uslovima) oko 800Wh, a najcesce je cos φ=0.6 pa je i predata snaga reda 600Wh.
Pozdrav.

Ma odakle ti ideja da je cosφ za ringlu 0.8. Ringla nije induktivni potrosac, zasto bi bila??? Jako jako je blisko 1 (0.99x), tako da ringla od 1KW odaje 1KW, pogotovo sto KW je jedinica za realnu snagu a ne kompleksnu. Da je snaga ringle izrazena u KVA onda bi tvoja prica jos koliko toliko mogla drzati vodu, ovako nikako.

Jeste vi normalni , kakvih 100 A ! Dje ste vidjeli da u domacinstvu imate na razvodnoj tabli osigurace OD 100 A. uTIČNICE ŠUKO KOD NAS STO IDU NA 230 V su 16A jacine struje ...

Stvarno nije lepo da nekome govoris da nije normalan ako nisi bas upucen u materiju i tako samouvereno nastupas. Nije isto 100a na 230V i na 1.5V.
Procesor zaista vuce ogromnu struju.

bole083 je napisao(la):

Jeste vi normalni , kakvih 100 A ! Dje ste vidjeli da u domacinstvu imate na razvodnoj tabli osigurace OD 100 A. uTIČNICE ŠUKO KOD NAS STO IDU NA 230 V su 16A jacine struje ...

Kliknite za proširenje...

Pominjao je 100A na 1,4V a ne na 220V, veeeelika je razlika.

edit: pretece me LazaNS

Da , teorija fizike dozvoljava postojanje superprovodnika koji bi imao tako mali otpor da dozvoljava jačinu struje od 100A na 1.5 V...mada nisam siguran da je praktičan slučaj zabiljležen...prebacite malo jedinice mjere u mA pa onda moyda budete blizu...

Citiracu smaog sebe:

"Stvarno nije lepo da nekome govoris da nije normalan ako nisi bas upucen u materiju i tako samouvereno nastupas."

bole083 je napisao(la):

Da , teorija fizike dozvoljava postojanje superprovodnika koji bi imao tako mali otpor da dozvoljava jačinu struje od 100A na 1.5 V....

Kliknite za proširenje...

Pogledaj malo dokument koji sam postavio i naćićeš u njemu pin layout procesora. Tu možeš da vidiš da je više od pola pinova Vcc, tako da i nije toliko teško dovesti 100A do procesora preko pinova.

Mene samo zanima kako je na samoj štampanoj ploči rešen taj problem.

edit: A ako nam objasniš odakle 100W toplotne energije, a CPU radi na 1.3V i ~100 mA, ja ti poklonim sve moje objektive, zajedno sa UV filterima.

bole083 je napisao(la):

Da , teorija fizike dozvoljava postojanje superprovodnika koji bi imao tako mali otpor da dozvoljava jačinu struje od 100A na 1.5 V...mada nisam siguran da je praktičan slučaj zabiljležen...prebacite malo jedinice mjere u mA pa onda moyda budete blizu...

Kliknite za proširenje...

Koji je tvoj problem, mladicu.

zeleni_zub je napisao(la):

Pogledaj malo dokument koji sam postavio i naćićeš u njemu pin layout procesora. Tu možeš da vidiš da je više od pola pinova Vcc, tako da i nije toliko teško dovesti 100A do procesora preko pinova.

Mene samo zanima kako je na samoj štampanoj ploči rešen taj problem.

Kliknite za proširenje...

Ploce su uglavnom cetvoroslojne i ponekad sestoslojne.
Dva sredisnja sloja su ti VCC plane i GND plane, a dva spoljna layera su ti top i bottom layer. Na top layer dolaze komponente a na bottom layer idu lemne tacke za trough-hole komponente (PCI, PCI-ex, AGP, IDE, CPU cocket, SATA konektori, kondenzatori itd.) s tim da ponekad na nekim plocama stavljaju power MOSFET i na bottom layer ali to rade izuzetno retko (dva tri puta sam video kao npr. na nekada popularnoj Epox EP-8kha+ ploci).

MSI-eva GD70 ploca je super bas zato sto prikazuje amperazu koju vuku CPU i integrisani NB... i naravno da nema reci o 100A!

Evo ga neki intelov dokument u kom se pominju struje do 140A.

http://www.intel.com/Assets/PDF/designguide/313214.pdf

Citiram deo sa 45 strane:

The PWM controller will be used in DC-DC converters that support processors from 60
A to 140 A TDC. It is expected that the PWM chip manufacturer will determine the
optimal number of phases for a low cost design and allow for flexible implementations
to meet various market segment requirements."

Mislim da nema smisla dalje se raspravljati da li procesor moze da povuce preko 100A.

Nedjo je napisao(la):

MSI-eva GD70 ploca je super bas zato sto prikazuje amperazu koju vuku CPU i integrisani NB... i naravno da nema reci o 100A!

Kliknite za proširenje...

A da ne meri možda potrošnju na 12v grani?

sonus70 je napisao(la):

A da ne meri možda potrošnju na 12v grani?

Kliknite za proširenje...

ma meri svasta nesto! Vec sam zaboravio sta sve ne.

Koliko ja znam o tranzistorima (a to je malo za sad) ...
Evo bolje da dam primer:
1 tranzistor sa disipacijom od 10w, moze se zameniti sa 2 slabija tranzistora, ali koji ce biti povezani paralelno, i dace isto pojacanje sa istom disipacijom (10w). Dakle, ako rade na naponu od 1V, umesto da jedan vuce 10A, obojca ce vuci po 5A.

E sad, u procesorou imamo skoro 1mlrd (milijardu) tranzistora. Stavka "disipacija" treba da predstavlja ukupnu disipaciju svih tranzistora u procesoru (sto dodje jednostavnije "disipacija procesora").

Gresim?

100 ampera nije uopste nemoguce progurati kroz stampanu vezu (sreo sam se sa coperskim aparatom za varenje).

E sad, naravno da gubitci postoje na samoj stampanoj ploci i u samom socketu, za to je GA napravio UD3 a eVGA u svojoj X58 SLi Classified ploci stavlja vise zlata u socket.... prosto.

Neka generalna preporuka je 1mm širina bakarnog voda na štampanoj ploči za 1A struje.

Uvijek se gleda da ATX konektor i CPU soket budu blizu da bi veze bile što kraće (12V)
Grupe elementa (x-fazno napajanje procesora) koji pretvaraju tu 12V u ~1.2V su isto blizu socketa
Tu je sada struja veća ~10x ali su te pretvaračke grupe paralelne i struja se ravnomjerno raspoređuje preko svih
Veliki broj pinova na procesoru je napojni. Upravo zato da bi po pinu struja bila manja
...

Nije "irealno". Procesori itekako vuku 100+A, ali na mnogo pinova, tj. vodova. Mnogo je zanimljivije kada se uzme u obzir i to sto se uzevsi u obzir jako brzu promenu opterecenja nekog dela tj. grupe tranzistora procesora jako brzo menja i potrosnja. E tu zbog 3-4GHz nastaje situacija koja bi dovela do gubitka "napajanja" jer kapacitivnost vodova to nemoze ispratiti. u 4 milijardita dela sekunde dolazi do promene. Zanjuci da je brzina svetlosti ogranicenje ispada. da za 4GHz to odgovara 75mm. sad vi vidite sta to sve generise od muka, kapacitivnost, induktivnost, sto cuda. Sve to je i razlog za dovodjenje napajanja na mnogo mesta jezgru + sto je NAJBITNIJE postojanje "mikro kondenzatora" u samom jezgru koji nadomescuju nemogucnost da vodovi odreaguju tolikom brzinom. Procesor je prepun ovih "mikro kondenzatora" kako bi se ovi on-off slucajevi ispeglali. ZA vizuelno shvatanje problema setite se restrikcija za vreme bombardovanja 1999. kada je struja svuda nestala, a jasno se moglo videti kako u 2-3 sec ceo blok zgrada ostaje onako "u talasu" bez struje. E to je recimo slicno, ali u mnogo, mnogo manjoj razmeri. Tacno se mogla videti kapacitivnost mreze. Nadam se da je malo jasno, mada ja bas i nisam nesto recit u objasnjavanju :S: