Precizni podaci vaših objekata i potrošnje

[monstrum]

Tema je zamišljena kako bi novi članovi dobili decidne podatke i stvorili sliku svojih potreba i mogućih rješenja grijanja, bez lutanja i prevrtanja desetina tema sa hiljade stranica.

Postavke objekta: samostojeća kuća, stara 10 godina. U okolini su komšinske kuće iste spratnosti. Ravničarski dio 130 m nadmorske visine, veoma visoka vlažnost cijele jeseni rane i kasne zime i proljeća.
Gradnja; vanjski zidovi giter blok ("crveni šuplji blok od gline") 25 cm + 12 cm stiropor obični EPS. Stolarija troslojna stakla + pvc, prolazak toplote oko 1,1. Negrijano prizemlje ima ALU šajbne sa dvojslojim staklima, i pvc sa dvoslojnim staklima. Krov čini betonska ploča na kojoj je 25-30 cm staklene/kamene vune, te niski tavan iznad kojeg je podaščani krov sa venriliranjem/kontraletvom i betonskim crijepom.

Gubici objekta i utrošci energije se gotovo u potpunosti slažu sa proračunom sa https://microma.rs/kalkulator/.
Utrošak godišnje za grijanje ovih 85 m2 - oko 2100 kWh električne energije. Sobna temperatura u prizemlju 24.5-25, na drugoj etaži 23-24.

NAČIN GRIJANJA
Drugu etažu (dnevni, kupatilo, hodnik) opslužuje Fujitsu 12KMCC nazivne snage 4 kW grijanja na +7 stepeni, te i troši većinu energije u grejnoj sezoni - oko 1500 kWh. Pokriva sam objekat većinu prelaznog perioda, jer se toplota diže uvis, te ju uspješno gura kroz galeriju i stepenište i raspoređuje na treću etažu. Ovo je skladu sa proračunom kalkulatora da su gubici objekta 3,3 kW, te njegova 4 kW sasvim uredno pokrivaju objekat jer se noću zadana temperatura ne spušta, ili spusti za 1 stepen. Kada krenu hladnije temperature na trećoj etaži 14LUC dogrijava razliku (bez njega bude oko 20,5-21) te poslužuje .

NAČIN HLAĐENJA
Obrnute uloge, ljeti gotovo sve vrijeme sa sprata hladi 14LUC jer težak hladan vazduh pada u prizemlje. Naveče ishlađujem objekat (balkonska vrata sa komarnikom otvorena ka Istoku) te je potrošnja na hlađenje zanemariva (50-100 kW mjesečno u 6/7/8 mjesecu). Drugi uređaj se pali kada ima mnogo osoba u dnevnoj ili kada su ekstremne vrućine.

Moja opažanja i komentari sa "ovom pameću" - ne treba se prepadati i predimenzionirati kapacitete grijanja. Danas da stavljam uređaje, smanjio bih kapacitet na trećoj etaži, a u drugoj bih stavio uređaj što otporniji na defrost zbog ogromne vlage većinu grijnog perioda. Ulazna vrata su slaba karika, zbog svoje prirode (ALU) se itetkako osjeti kada su veliki minusi i stvara se hladnija zona oko njih pri kraju hodnika, pa WC koji je 10 m od klime nije lako ugrijati na značajnu temperaturu, pa se pred kupanje na par minuta upali kalorifer. Kako je maksimalan prostor pokriven sa 2 uređaja, ovo je kompromis koji je prihvaćen, dakle ne mogu lagati da je sve idealno.

Ponavljam - tema je zamišljena da novi članovi imaju jasan pregled fakata na jednom mjestu i stvore sliku o tome kako rješiti grijanje il ihlađenje u svom objektu, dakle da NE ZATRPAVAMO TEMU prepiskama i pitanjima, već da se ostave ovako detaljni postovi, na koje će se kasnije moći pozvati i lako doći do podataka bez prevrtanja hiljada stranica.

 

[component]

Obećao sam da ću i ja napisati svoje, pa ako nekome znači, a ne mrzi ga da sve čita:
Prizemlje

Visoko potkrovlje


Kuća pravljena 2017/18 (oko 140m2) zidana Ytong 37,5cm, u podu 13cm stirodura, u krovu 12cm Ytong sa obe strane obložen sa po 10cm mineralne vune (ukupno 32cm). Troslojni prozori. Najslabija tačka su podizno klizna vrata koja vode na terasu. Em je velika staklena površina (nema veze što je troslojno), em ne može da se zadihtuje kao i prozor.
Grejanje i hlađenje obezbeđuje toplotna pumpa Fujitsu 10kW. Imamo podno i plafonsko grejanje (i hlađenje). Dve klime koje više služe da odvlaže vazduh i rashlade kada su ekstremno visoke temperature. Jedna je između dnevne i kuhinje i druga u potkrovlju i sobi 1. Plan je da dodamo neke slabe klime i u ostale sobe u potkrovlju.

Grejemo se na 24-25°C sa temperaturom vode od ispod 30°C i izračunao sam da nam treba 154W po satu za svaki stepen razlike spoljne i unutrašnje temperature. Znači kad je na polju 0°C treba nam oko 3,8 kW toplote, a TP tada radi sa COP 3 (troši oko 1,3 kW). Stvarnost je dosta blizu tim proračunima.

Zadovoljni smo niskom potrošnjom. Najveći razlog je što kuća nije velika a relativno dobro je izolovana. Ovo je potrošnja za preprošlu sezonu (prošla zima je bila dosta topla):

I da se vidi odnos grejanja u odnosu na hlađenje:

Kao reprezentativni primer, januar 2025 i odnos više i niže tarife.

Inače, TP više radi noću u nižoj tarifi nego danju iako je odnos 8h : 16h.

I ovo leto kada su bile velike vrućine:


Bitna stavka je orjentacija objekta, a jug je kod nas u donjem desnom uglu u odnosu na plan koji se gore vidi. Tako da sunce dolazi kroz prozore preko celog dana. To je super zimi, a nezgodno leti.
Pošto ne trošimo puno, ni ne ulazimo u crvenu zonu pa su nam troškovi za grejanje za celu zimu bili 32.000 dinara (2024/25) i 27.500 dinara (2025/26). A kuća nam je 100% električna, tako da je svo opterećenje na račun za struju.

Što se tiče toplotne pumpe, prejaka je za naš prostor. Imamo bafer od 500 litara koji sam stavio zbog hlađenja, ali ni to ne pomaže puno da se TP u prelaznom periodu ne pali i gasi često. Ne ulazi u shot cycle, ali ni ne radi konstantno.
Ovako to izgleda kada je napolju 10°C



Ovako izgleda gde nam odlazi toplota u sred zime:

Napomena: temelji su neizlovani, ali mislim da ova toplota nije iz kuće (pošto imamo 13cm izolacije do temeljne ploče), nego akumulirana u temeljima.

I neki primeri iznutra (dnevna soba, klizna vrata, ulazna vrata, krovni prozor, ugao u potkrovlju, prozor u kuhinji)


Moji utisci i neki zaključak:
Izolacija je najbitniji faktor za niske račune. Posle toga tip grejanja, a toplotna pumpa je trenutno najisplativija opcija. Slaba tačka je uvek stolarija, kakva god da je. Kutije za roletne takođe (ko ih ima).
Da sutra radim iznova, većinu stvari bih uradio isto (osim što bih gledao da uzmem slabiju TP i ne bih stavljao bafer). Podno grejanje obavezno. Mnogo je prijatnije u odnosu na radijatore (a i TP manje troši sa njim).

Svi podaci su prikupljeni tokom dužeg vremena preko raznih senzora i merača povezanih sa Home Assistant.