Dnevna doza zanimljivosti

[Uriel]

Tako su ljudi nabijani na kolac. Ne sećam se tog članka inače, sigurno bih upamtio. Politikin Zabavnik i Galaksija redovno štivo 🙂

9 skijaša/planinara

Ovo sto sam postovao nema veze s Dyatilov ekipom.

 

[vladat1]

Dobar dan drugari. Sada će mo da pričamo o medu. Šta je to Vilin med i gde se nalazi?

Turski pčelari prodaju “Vilin med” po ceni od 15 hiljada turskih lira po jednom kilogramu, odnosno 5 hiljada evra, što ga čini i najskupljim medom na svetu. Radi se o 18 kilograma meda koji je pronađen u 1.800 metara dubokoj pećini u Dolini Saricaiir u Artvina, na krajnjem severoistoku Turske.
Već je prodato šest kilograma, a lokalni pčelar Gunej Gunduz je naglasio je da je reč o visokokvalitetnom medu koji je u dubokoj pećini proizveden na prirodan način i na stenama bogatim mineralima. Stoga, tvrdi Gunduz, i cena ovog meda je samo na prvi pogled veoma visoka, prenosi agencija Anadolija.
Istakavši da se već tri generacije njegove porodice bave pčelarstvom, Gunduz je kazao da su još 2009. godine primetili pčele na ulazu u pećinu, a da su potom shvatili da bi u pećini moglo biti meda.
“Istraživanjem pećine od 1800 metara pretpostavili smo da bi u njoj moglo biti meda. U pećini, u koju smo se spustili konopcima dugim 500 metara i uz pomoć profesionalnih planinara, pronašli smo 18 kilograma meda na stenama. Med smo zatim poslali na analizu u laboratoriju CETAM u Francuskoj, inače jednu od najprestižnijih institucija kada je riječ o analizi meda. Analiza je pokazala da je med na stenama, nastao bez košnice, mnogo drugačiji zbog minerala koje sadrži i da je star sedam godina”, objasnio je Gunduz.
Kilogram ovog meda, 2009. godine, prodat je na francuskoj berzi meda za neverovatnih 45.000 evra, a godinu dana kasnije kilogram je prodat farmaceutima iz Kine za 28.000 evra. Njegova trenutna cena u Turskoj je 5.000 evra.
Naglasivši da se radi o medu koji se više koristi kao lek, i to za najteže bolesti, poput raka, nego kao namirnica, Gunduz je rekao da se danas prodaje u bočicama od po 170 i 250 grama, ali brojni kupci se i dalje iščuđavaju nad činjenicom da cena meda može da bude jednaka ceni automobila.

– Med je proizveden na prirodan način i bez košnica. Ovo područje je bogato endemskim i lekovitim biljem. Sve to utiče na njegovu cenu – otkrio je Gunduz.

On je rekao i da je Turski med je jedan od kvalitetnijih u svetu, ali da je njihov ugled u svetu ugrožen pojavom veštačkih imitacija.

– Veštački med se može testirati jedino u laboratorijama. Ovo je nepraktično za potrošače, pa moraju više da vode računa pri izboru pčelara, pa tek onda meda. Današnja cena pravog meda ne može biti ispod 15 evra – istakao je ovaj pčelar.

Izvor: PRES TV VIDEOS



Slatki otrov sa Himalaja i Crnog mora izaziva euforiju, halucinacije: Znate li šta je ludi med - Deli Bal?


“Ludi” med? Ovo je med za koji će vam mnogi reći da može da vas pošalje u bolnicu.

U uskim dolinama planina Kačkar na Crnom moru u Turskoj i na strmim padinama Himalaja, na nadmorskim visinama od 2.500 do 3.500 metara, rađa se jedan od najrjeđih i najopasnijih pčelinjih proizvoda na svijetu – deli bal, odnosno “ludi med”. Najvažnije na samom početku – može da bude veoma opasan.
Tamnocrveni med nastaje isključivo od nektara dvije vrste rododendrona. Rhododendron ponticum raste u Turskoj, dok se Rhododendron luteum može naći u oba pomenuta regiona, u Turskoj i na Himalajima. Ključ njegove snage je grayanotoksin – neurotoksin iz grupe diterpenoida, prisutan u nektaru u koncentraciji do 2-3 miligrama po gramu meda.
Lokalne pčele u Turskoj ili ogromne u Nepalu, potpuno su otporne na njega, ali za sisare, uključujući i ljude, postaje otrov sa opasnim efektom – blokira nervnu provodljivost, usporava srce i paralizuje disanje.
Sa cijelog regiona Kačkar godišnje se iznese oko trideset tona, od čega većina odlazi u SAD, Japan i Južnu Koreju. Cijena po kilogramu kreće se skuplje nego manuka med koji jede Novak Đoković.
Ljudi ginu skupljajući ovaj rijetki med
U Nepalu je ova tradicija još opasnija. Članovi Gurung plemena iz distrikata Lamjung i Gorkha penju se po visokim bambusovim merdevinama da bi dostigli strme litice planinskog masiva Anapurna. Ispod gnijezda ogromnih pčela, čija krila imaju raspon do tri centimetra, pale lišće bambusa i suvu travu. Gust dim paralizuje insekte dovoljno da mogu da se skinu sa saća.
Jedna košnica sadrži i do 60 kg nektara. Godišnje se prikupi oko deset tona, ali cijena je visoka. Svake sezone dva-tri berača ginu od padova ili hiljadu uboda. Med uglavnom odlazi u Kinu i Japan kao afrodizijak, dok na crnom tržištu u Katmanduu kilogram dostiže cijenu od 350 evra.
Kašičica na prazan stomak, popijena sa toplom vodom sa đumbirom, to je doza koju lokalci nazivaju “rekreativnom”. Nakon otprilike sat vremena javlja se euforija, opuštanje mišića, pritisak pada, puls se ubrzava. Turci ga vijekovima koriste za grlo, kašalj, čireve na želucu, miješaju ga sa puterom i orasima za doručak.

Od euforije, preko halucinacija
Ipak, već jedna supena kašika, petnaest do dvadeset grama, postaje otrov. Prvo, u roku od 15 do 45 minuta, dolaze mučnina, povraćanje, dijareja, vrtoglavica i dezorijentacija. Zatim srce usporava, pritisak pada ispod 80/50, javljaju se halucinacije.



Najstariji med

Arheolozi su našli tegle meda u drevnim egipatskim grobnicama koje su stare preko 3000 godina i još uvek su jestive.

Tokom iskopavanja Tutankamonove grobnice 1922. godine, arheolozi su našli teglu meda koju su probali i ustanovili da je sladak. Arheolozi su pronašli dokaze o 3000 godina staroj industriji pčelarstva u Rehovu, Izrael, uključujući ostatke drevnih saća i pčelinjeg voska. Veruju da su pronašli najstarije neoštećene košnice ikada pronađene.

Med može da traje jako dugo ako je dobro zatvoren zbog svog niskog sadržaja vode i kiselog pH. Ovi uslovi stvaraju nepovoljno okruženje za bakterije i mikroorganizme.

U drevna vremena, med se koristio za hranu, u medicinske i religiozne svrhe. Pčelinji vosak se koristio za pravljenje kalupa za metal i za pravljenje površina za pisanje.

 

[outlaw]

GENIJALNI TRIK STAR 500 GODINA: Možete se penjati istim stepenicama, a da se nikada ne sretnete! 🏰

Da li ste znali da u srcu čuvenog francuskog dvorca Šambor (Château de Chambord) postoji arhitektonsko čudo koje vekovima fascinira svet?

Reč je o čuvenom dvostrukom spiralnom stepeništu (duploj helisi) koje radi po neverovatnom principu.

🗺️ Dva potpuno odvojena puta: Dva kraka stepenica se uvijaju oko istog centralnog stuba, prateći jedan drugog, ali se nigde ne ukrštaju.

👀 Vidite se, ali se ne dotičete: Dok se penjete, možete kroz otvore na stubu savršeno jasno videti osobu koja ide drugim krakom, čuti je... ali je fizički nikada nećete sresti!

🎢 Istorija i tvorac: Izgrađeno je u 16. veku, po nalogu kralja Fransoa I. Iako se dizajn često pripisuje Leonardu da Vinčiju (koji je svoje poslednje godine proveo u blizini), ne postoji zvanični dokument koji to direktno potvrđuje.

Ovaj sistem je u to vreme bio vrhunac dvorske etike i praktičnosti – kraljevska porodica i gosti mogli su da se kreću dvorcem, a da se ne sudaraju sa slugama koji nose teret!

 

[-bahamud-]

Ćitao sam i ono šta me nije interesiralo.

Sad krenem da čitam nešto,em quazi novinarstvo,em šturo napisano.Ubije ti volju za čitanjem

 

[Uriel]

Jedan poprilicno lud dogadjaj. Gruzija, ortaci otisli po drva, 1 proveo 2 godine u vojnoj bolnici u Parizu.

 

[vladat1]

Danas ću da pričam o nekim interesantnim pticama 🙂

Gyps rueppellii (Ripelov sup ili Afrički strvinar) je ptica koja drži apsolutni rekord za najviši zabeleženi let u istoriji vazduhoplovstva, nakon što se 1973. godine na visini od čak 11.300 metara sudarila sa komercijalnim avionom iznad Obale Slonovače.
Evo ključnih i najzanimljivijih činjenica o ovoj neverovatnoj ptici:
Evo ključnih i najzanimljivijih činjenica o ovoj neverovatnoj ptici:

🌍 Stanište i izgled

• • Gde živi: Naseljava polusušna i pustinjska područja Afrike, tačnije region Sahela (od Senegala do Etiopije) i delove istočne Afrike (Kenija, Tanzanija).
  • Veličina: Reč je o ogromnoj ptici sa rasponom krila od 2,2 do 2,6 metara i težinom između 6 i 9 kilograma.
  • Izgled: Ima prepoznatljivo tamno perje sa svetlim rubovima, što mu daje "pegav" izgled. Glava i vrat su mu prekriveni finim, beličastim paperjem, što mu pomaže da ostane čist tokom hranjenja.

✈️ Kako uspeva da leti tako visoko?
Na visinama iznad 11.000 metara vazduh je izuzetno redak, a kiseonika ima minimalno. Ripelov sup je evoluirao da preživi ove uslove zahvaljujući posebnoj vrsti hemoglobina u svojoj krvi, koji izuzetno efikasno vezuje kiseonik čak i pri veoma niskom atmosferskom pritisku. Umesto da maše krilima, on koristi jake termičke struje (topao vazduh koji se podiže sa zemlje) kako bi satima jedrio nebo bez trošenja mnogo energije.

🍖 Ekološka uloga (Čistači prirode)
Kao i svi lešinari, Ripelov sup je isključivo mesožder koji se hrani uginulim životinjama.

• • Imaju izuzetno jak vid i sa velikih visina uočavaju plen ili prate kretanje drugih lešinara.
  • Njihova želudačna kiselina je toliko jaka da može da uništi opasne bakterije poput antraksa, kolere i botulizma, čime sprečavaju širenje zaraza u ekosistemu.

⚠️ Status ugroženosti
Nažalost, ova fascinantna ptica se danas nalazi na korak od izumiranja. Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) svrstala je Ripelovog supa u kategoriju kritično ugroženih vrsta (CR). Glavni razlozi za nagli pad njihove populacije su:

- Trovanje: Stočari često truju leševe životinja kako bi ubili zveri poput lavova ili hijena, a lešinari stradaju kao usputne žrtve.
- Gubitak staništa i smanjenje broja divljih velikih sisara kojima se hrane.
- Elektrokucija: Sudari sa visokonaponskim dalekovodima.

 

[vladat1]

Mala dopuna za Orušinu. Ovako je nekad izgledala televizija