Igra ima svoje mane jer nista nije savrseno, ipak kada se odvaga 95% igre su prednosti a 5% mane. Glavna prednost je prica i dobro razradjeni sporedni zadaci, napucavanje je odlicno, borebe sa mutantima od taktickih do jezivih gde se ne zna sa koje ca strane sta da se desi i gde treba pre svega dobar refleks, sada je tu i Amok za kojeg je na master nivo tezine potrebno sve i taktika i refleksi a osecaj jeze i straha dok nas juru onaj je pravi realan, nema sekunde predaha. Taman kad malo smori lutanje i slobodno istrazivnja vratim se na zadatke i igra dobije drugaciju dinamiku, kad zelim malo da oladim krenem ponovo da istrazujem i nasumicno lutam, i to nikada ne dosadi i ako sam odigrao igru do sada 3x skroz temljno. Kroz sve to iganje sve sam isprobao, sva oruzija kako rade, znam sve sto mi treba gde se nalazi. Treba obratiti paznju na zadatke, cesto pored glavnih i sporedni zadaci imaju vise razlicitih raspleta sa razlicitim ishodom. DLC misja kada se dodje u bazu gvozdene sume ima jedan zanimljiv momenat kada dva lika u bazi pozovu na razgovor gde usledi propitivanje o poznavanju desavanja u zoni, naizgled usputno caskanjje medjutim to caskanje moze da se zavrsi velikom nagradom gde se dobija kljuc od steka sa gomilom opreme. Ima bas podosta takvih zanimljivih atipicnih situacija u igri, samo ne treba zuriti.
Pisacu ovde a vec sam poceo da pisem o korisnim modivima koji ne menjaju sustinu igre nego je cine tezom, dinamicnijom, i resavaju neke nepotrebno smarajuce aktivnosti narocito igracima popute mene koji imaji oko 1000h u ovoj igri.
Igra vredi, ima mane, ali vredi za razliku od kojekakvih ispraznih gluposti koje se odigraju za 10~30h i zaborave, a kamoli da ima potrebe da se ponovo odigraju.
