Šta je novo?
Od:
Filteri

Solarni paneli i subvencija države

daxyco je napisao(la):
da bi možda za državu bilo rešenje da dozvoli uvođenje baterijskih sistema za sve potrošače, pod uslovom da prihvate uvođenje dinamičkih tarifa. Da se napravi sistem koji bi daljinski mogao da dostavi informaciju o cenama u svakom satu, pa bi neka logika kod svakog potrošača upravljala punjenjem i pražnjenjem baterija.
Kliknite za proširenje...
Na to mislim.
 
Nisam pametan. Sada prosumeri imaju sisteme koji isporucuju duplo pa i tri puta vise nego sto trosi domacinstvo, a dodatno kasnije imaju "claim" na te iste kwh, cak i u okviru istog tog dana, kamoli zimi. Znaci taj kwh mora dva puta da se transportuje tamo i amo (pa makar i u neposredni komsiluk). Ovi mali sistemi koji samo "obriju" vrh potrosnje i maltene i ne salju nista u mrezu, samo smanjuju vrsno opterecenje recimo od 11 pa do 15 kad upalis klimu), ali ti i dalje vuces iz mreze za frizider npr, a nista ne menjaju potrosnju (opet npr klime) koju ionako imas posle 15h i bez postojanja solarnog sistema. To mozda zahteva balansiranje kad su jako veliki brojevi "osisanih" potrosnji ali je i dalje neto domacisntva u minusu, tj trosi struju iz mreze...
 
O tome se i radi, menja se marginalni trošak ali i marginalna korist za sistem sa povećanjem instalisanog kapaciteta. Za prvih 50-100MW prosumera trošak je nikakav, da ne kažem nepostojeći ali zanemarljiv. A korist je što će da se "ošiša" taj dnevni vrh potrošnje, i da se smanji ukupna potrošnja struje u sistemu na godišnjem nivou, pritom ne povlačeći potrebu da se nešto značajno menja u proizvodnom miksu. Sledećih 100-200MW donose dodatno smanjenje tog vrha, ali razlike između dnevnog i večernjeg vrha potrošnje raste, pa je potrebno više fleksibilnosti u sistemu, a to donosi novi trošak. Postavlja se pitanje do kada je to benefit a od kada postaje problem za sistem. Zato što je vrednost te energije koju prosumeri donose sistemu sve niža (zbog niskih cena na berzama), dok je na početku ove ekspanzije cena preko dana umela da bude solidno visoka.
 
Dinamičke tarife bi tu dosta pomogle. Naravno ako se dobro reše. I uvođenje neto obračuna umesto neto merenja (ovo čeka prosumere od sledeće godine).
Recimo da puno ljudi u mom mestu imaju solarne sisteme i da je popodne prezasićen sistem. Cena struje bi bila tada niska i ja bi imao podsticaj da je koristim umesto kasnije kada je skupa i sistem ima manju prozvodnju i veću potrošnju. Još ako se ukine carina i porez za baterijske sisteme, više domaćinstava bi kupilo baterije i skladištilo tu struju kada je ima previše i trošilo iz baterija kada je u stvari skupa i morali bi kao država možda da uvozimo.
Par domaćinstava ne čini puno, ali veliki broj bi mogao da stabiliše mrežu. Mislim čak i bolje nego da se prave akumulacioni sistemi na mestu prozvodnje struje. Zato što je skladištenje na mestu potrošnje.
 
Veliki broj individulanih baterijskih sistema se ne može dozvoliti bez centralizovane kontrole, ili nekog drugog vida kontrole kroz dinamičke tarife npr.
A to će biti dočekano na nož, ovako onako...
 
Pozdrav, koliko dugo ste cekali na potpis ugovora sa eps snabdevanjem za sticanje prosumer statusa?
 
bojanmax je napisao(la):
Kao novom prozjumeru bilo bi mi zanimljivo da uporedimo proizvodnju panela po ovim vrucinama, evo na primer za 1. avgust.
Ja cu prvi - Moja elektrana 9.35 kw, orjentacija istok-zapad.

Ako neko hoce neka se prikljuci 🙂
Kliknite za proširenje...

01.08.2026.
Proizvodnja 62.42kWh samoodrzivost 25%
Potrosnja 26.89kWh samoodrzivost 58%

Elektrana 10kWh, orjentacija istok koji vuce na jug 😄


1787140339838.webp
 
mikiveliki93 je napisao(la):
Pozdrav, koliko dugo ste cekali na potpis ugovora sa eps snabdevanjem za sticanje prosumer statusa?
Kliknite za proširenje...
Ja sam pre 7 dana dobio na mejl ugovor od eps-a da ga potpišem i to sam uradio u prošli petak i isti dan im poslao poštom. Evo upravo pre par minuta mi na mejl stigao potpisan ugovor i sa njihove strane, tako da sada čekam teh.prijem. Nadam se da ću uskoro sve završiti.
 
Kad smo kod proizvodnje i ustede zeleo bih da sa Vama podelim neku svoju analizu i utiske za ovih prvih 12m. Analiza sagledava potrosnju (novcanu) za period bez i sa solara, kao i analizu troska bez i sa solara. Kao reper proracuna ustede vodio sam se prozjumerskim kaklulatorom jer mi je to jedino sredstvo za rad a da je uporedivo i primenjivo na druge prozjumere.

Zuta tabela: u prvoj koloni su racuni za struju bez solara za period avg.24-jul.25 (ovo su zvanicni racuni za struju za taj period), zatim racuni za struju sa solarima za period avg.25-jul.26 (ovo su zvanicni racuni za struju za taj period) i na kraju kolona koja pokazuje da je na godisnjem nivou manje placena struja od momenta ugradnje solara. Ova tabela mi vise sluzi za uporedjivanje podataka mesec na mesec.

Narandzasta tabela: u prvoj koloni su racuni za struju bez solara za period avg.24-jul.25, zatim pokazatelj koliko bi me kostala struja za period avg.25-jul.26 bez da sam ugradio solare i na kraju koliko je trosak veci. Ovde treba uzeti u obzir rast cene struje i smanjenje crvene zone. Za ovaj proracun koristio sam kalkulator.

Plava tabela (period avg.26-jul.25): prva kolona trosak bez solara, druga kolona trosak sa solarima (ovo su zvanicni racuni za struju za taj period) i treca kolona ostvarena usteda.

1787224825042.webp

Ako je verovati kalkulatoru, uz ovakvu ustedu na godisnjem nivou period isplativosti investicije svodi se na 4 godine. A ako uzmemo u kalkulaciju i ustedu koja ce se (nadam se) ostvariti od ustede gasa u grejnoj sezoni jer ce se grejanje prebaci na struju a gde dosta rezervisno racunam samo 60.000, period isplativosti investicije svodi se na 3 godine +/- koji mesec.

Sta mislite 🤔 svaki komentar je dobrodosao.😉
 
Ne ocekuj veliku ustedu na grejanju. Malo je vedrih suncanih dana zimi, a dani kratko traju.
 
Moj prvi komentar je: što nema naziv kolone svuda? Malo je nezgodno da se gledaju podaci i proverava u tekstu poruke šta si mislio pod čim. Siguran sam da je tebi sve jasno pošto su tvoji podaci, ali zbog nas neupućenih...
 
Evo potrosnja za par meseci prosle zime, najveci deo zimi se vuce iz baterija.
 

Prilozi

  • IMG_9645.webp
    IMG_9645.webp
    26 KB · Pregleda: 50
picasso je napisao(la):
Ne ocekuj veliku ustedu na grejanju. Malo je vedrih suncanih dana zimi, a dani kratko traju.
Kliknite za proširenje...
Zato je trenutan baffer oko 3.000kWh u mrezi a ima jos par lepih meseci sunca pred nama. Grejanje sa radijatorskog prebacujem na 4 invertera. U martu sam testirao sistem (grejanje samo na inverter) potrosnja nije drasticno skakala dok je na gasu ustedjeno 10.000.


component je napisao(la):
Moj prvi komentar je: što nema naziv kolone svuda? Malo je nezgodno da se gledaju podaci i proverava u tekstu poruke šta si mislio pod čim. Siguran sam da je tebi sve jasno pošto su tvoji podaci, ali zbog nas neupućenih...
Kliknite za proširenje...
Izvinjavam se. Ali i da sam ih nazvao nekako opet ne bi bilo jasnije morao bi opsirno da nazovem kolone. Zato sam se odlucio na pojasnjenje po bojama.
 
Ne znam koliko su ti inverteri srecno resenje sto se efikasnosti tice. Meni recimo toplotna pumpa greje 180m2 na 23-24c i kada je recimo 5c spoljna temperatura pumpa vuce 500-700w. Dok recimo fujitsu llcae 12 vuce oko 500w sama, mada sam kratko testirao. Fujitsu nocria x 9btu mi je vukla oko 250w kad se zauka na spoljnoj oko 5c.
 
picasso je napisao(la):
Imam 17-18kw panela, pa je dovoljno 3-4 sata suncanog vremena da ih napuni. Kada se poveze par dana bez sunca, dopunim ih malo nocu iz mreze, kad je jeftinija struja.
Kliknite za proširenje...
Aha... u stvari sve je solar i mreža. Imaš li verziju gde se vidi koliko je čeka došlo u bateriju? Pretpostavljam da je preko zime skoro sve u stvari mreža pošto ni nema puno sunca.
 
component je napisao(la):
Aha... u stvari sve je solar i mreža. Imaš li verziju gde se vidi koliko je čeka došlo u bateriju? Pretpostavljam da je preko zime skoro sve u stvari mreža pošto ni nema puno sunca.
Kliknite za proširenje...
Ne. Evo recimo ta slika gore sto sam postavio, gde se vidi tacna potrosnja za februar gde je iz mreze povuceno 91,82kWh. I to je to. Sve ostalo su napravili solari. Ovih 91kwh su povuceni iz mreze jeftine tarife za ceo februar.
 
braka je napisao(la):
Ovo je po meni prava stvar...
Kliknite za proširenje...
Jeste. Samo je pitanje isplativosti. Sto je veca potrosnja, to je kraci ROI. Ako neko trosi 500-600kWh mesecno ne isplati se bas hibridni sistem. Firme veliki potrosaci, su sad mahom krenule da ulazu u ovu pricu. Covek sto je meni radio sistem, ne zna sta ce od posla i to su sve firme i ogromni sistemi, gde roi moze da bude i 3 godine.
 
picasso je napisao(la):
Ne. Evo recimo ta slika gore sto sam postavio, gde se vidi tacna potrosnja za februar gde je iz mreze povuceno 91,82kWh. I to je to. Sve ostalo su napravili solari. Ovih 91kwh su povuceni iz mreze jeftine tarife za ceo februar.
Kliknite za proširenje...
Opa... pa to je u stvari prilično dobro. Sve je jasno sada 🙂 Hvala na objašnjenju.
 
Mr Smith je napisao(la):
Kad smo kod proizvodnje i ustede zeleo bih da sa Vama podelim neku svoju analizu i utiske za ovih prvih 12m. Analiza sagledava potrosnju (novcanu) za period bez i sa solara, kao i analizu troska bez i sa solara. Kao reper proracuna ustede vodio sam se prozjumerskim kaklulatorom jer mi je to jedino sredstvo za rad a da je uporedivo i primenjivo na druge prozjumere.

Zuta tabela: u prvoj koloni su racuni za struju bez solara za period avg.24-jul.25 (ovo su zvanicni racuni za struju za taj period), zatim racuni za struju sa solarima za period avg.25-jul.26 (ovo su zvanicni racuni za struju za taj period) i na kraju kolona koja pokazuje da je na godisnjem nivou manje placena struja od momenta ugradnje solara. Ova tabela mi vise sluzi za uporedjivanje podataka mesec na mesec.

Narandzasta tabela: u prvoj koloni su racuni za struju bez solara za period avg.24-jul.25, zatim pokazatelj koliko bi me kostala struja za period avg.25-jul.26 bez da sam ugradio solare i na kraju koliko je trosak veci. Ovde treba uzeti u obzir rast cene struje i smanjenje crvene zone. Za ovaj proracun koristio sam kalkulator.

Plava tabela (period avg.26-jul.25): prva kolona trosak bez solara, druga kolona trosak sa solarima (ovo su zvanicni racuni za struju za taj period) i treca kolona ostvarena usteda.

Pogledajte prilog 550430

Ako je verovati kalkulatoru, uz ovakvu ustedu na godisnjem nivou period isplativosti investicije svodi se na 4 godine. A ako uzmemo u kalkulaciju i ustedu koja ce se (nadam se) ostvariti od ustede gasa u grejnoj sezoni jer ce se grejanje prebaci na struju a gde dosta rezervisno racunam samo 60.000, period isplativosti investicije svodi se na 3 godine +/- koji mesec.

Sta mislite 🤔 svaki komentar je dobrodosao.😉
Kliknite za proširenje...
Odlična analiza i lepa ušteda!!!
 
Da li prosumeri mogu da dobijaju račun elektronski? Probao sam na ed portalu da dodam naplatno mesto ali ne dozvoljava?
 
Ja dobijam elektronski.
 
Meni u nedelju montaža. Ako neko ima Last-Minute saveta, pucajte 🙂
 
Mr Smith je napisao(la):
Koliko su te zakinuli na satu 🤔 za tih 60 dana.
Kliknite za proširenje...
Neznam još ništa, tek kad dobijem račun videću šta kako. Oznaka na satu 2.8.1. izvoz više tarife počelo je od 133, a 2.8.2. niža tarifa od 15. Vidim za ova nepuna dva dana da je stanje na 2.8.1. 210 kw, a na 2.8.2. 21 kw. Izvoz oko 80 kw što mi se i podudara sa aplikacijom.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh Dno