Solarni paneli i subvencija države

[component]

da bi možda za državu bilo rešenje da dozvoli uvođenje baterijskih sistema za sve potrošače, pod uslovom da prihvate uvođenje dinamičkih tarifa. Da se napravi sistem koji bi daljinski mogao da dostavi informaciju o cenama u svakom satu, pa bi neka logika kod svakog potrošača upravljala punjenjem i pražnjenjem baterija.

Na to mislim.

 

[Ostoja]

Nisam pametan. Sada prosumeri imaju sisteme koji isporucuju duplo pa i tri puta vise nego sto trosi domacinstvo, a dodatno kasnije imaju "claim" na te iste kwh, cak i u okviru istog tog dana, kamoli zimi. Znaci taj kwh mora dva puta da se transportuje tamo i amo (pa makar i u neposredni komsiluk). Ovi mali sistemi koji samo "obriju" vrh potrosnje i maltene i ne salju nista u mrezu, samo smanjuju vrsno opterecenje recimo od 11 pa do 15 kad upalis klimu), ali ti i dalje vuces iz mreze za frizider npr, a nista ne menjaju potrosnju (opet npr klime) koju ionako imas posle 15h i bez postojanja solarnog sistema. To mozda zahteva balansiranje kad su jako veliki brojevi "osisanih" potrosnji ali je i dalje neto domacisntva u minusu, tj trosi struju iz mreze...

 

[daxyco]

O tome se i radi, menja se marginalni trošak ali i marginalna korist za sistem sa povećanjem instalisanog kapaciteta. Za prvih 50-100MW prosumera trošak je nikakav, da ne kažem nepostojeći ali zanemarljiv. A korist je što će da se "ošiša" taj dnevni vrh potrošnje, i da se smanji ukupna potrošnja struje u sistemu na godišnjem nivou, pritom ne povlačeći potrebu da se nešto značajno menja u proizvodnom miksu. Sledećih 100-200MW donose dodatno smanjenje tog vrha, ali razlike između dnevnog i večernjeg vrha potrošnje raste, pa je potrebno više fleksibilnosti u sistemu, a to donosi novi trošak. Postavlja se pitanje do kada je to benefit a od kada postaje problem za sistem. Zato što je vrednost te energije koju prosumeri donose sistemu sve niža (zbog niskih cena na berzama), dok je na početku ove ekspanzije cena preko dana umela da bude solidno visoka.

 

[component]

Dinamičke tarife bi tu dosta pomogle. Naravno ako se dobro reše. I uvođenje neto obračuna umesto neto merenja (ovo čeka prosumere od sledeće godine).
Recimo da puno ljudi u mom mestu imaju solarne sisteme i da je popodne prezasićen sistem. Cena struje bi bila tada niska i ja bi imao podsticaj da je koristim umesto kasnije kada je skupa i sistem ima manju prozvodnju i veću potrošnju. Još ako se ukine carina i porez za baterijske sisteme, više domaćinstava bi kupilo baterije i skladištilo tu struju kada je ima previše i trošilo iz baterija kada je u stvari skupa i morali bi kao država možda da uvozimo.
Par domaćinstava ne čini puno, ali veliki broj bi mogao da stabiliše mrežu. Mislim čak i bolje nego da se prave akumulacioni sistemi na mestu prozvodnje struje. Zato što je skladištenje na mestu potrošnje.

 

[NShappy]

Veliki broj individulanih baterijskih sistema se ne može dozvoliti bez centralizovane kontrole, ili nekog drugog vida kontrole kroz dinamičke tarife npr.
A to će biti dočekano na nož, ovako onako...

 

[Ostoja]

Vec je potpisano za prikljucenje 700MWh baterijskog skladista, a jos trecih lica je trazilo dozvolu.