Šta je novo?
Od:
Filteri

Koje drvo za dvorište?

Sinoć mi na Instagram iskoči story, čovek seče drvo, razbusuje rupe (baš lagano ide, neko suvo drvo), rupe puni solju, prekriva panj.....i onda ide fast forward, ne piše koliko je trajalo, vadi taj panj rukom, potpuno istrunuo.
 
Ja sam to probao jer sam želeo da izbegnem korišćenje kojekakvih otrova kao što su totalni herbicidi ili nafta. Izbušio panjeve sa desetak a možda i više prilično dubokih rupa, nasuo gorku so u rupe i po samom panju, prekrio najlonom i zatim dopunjavao po potrebi. Posle 2 godine koren je i dalje bio živ tako da mogu da kažem da ovo ili ne funkcioniše ili treba da prođu godine i godine pre nego što se vidi neki rezultat. Takođe sam čitao da ovaj metod može narušiti salinitet zemljišta.

Postoje i druge metode kao što je uklanjanje panja pa samim tim i delom korena paljenjem ali mislim da je najefikasniji, najčistiji i verovatno najbolji način da uklonite ostatke posečenog drveća odnosno panj i koren jeste da, ukoliko imate mogućnost, angažujete bager sa kašikom koji će veći deo korena da iščupa iz zemlje. Ukoliko je u pitanju neko drvo koje nema veliki koreni sistem onda mogu poslužiti i ašov, budak i sekira.
 
To za so sam video i ja. Nemam panj da to probam ali je bilo zanimljivo videti.
Eto, sad je @markoni_slo rekao da to ne funkcioniše. Bilo je previše lako, kad god smo pre 20-ak godina vadili panjeve iz dvorišta u selu to je bila muka živa, čak i sa traktorom. 🚜
Ovo i deluje kao najlakša metoda:
1750835100807.jpeg

Što se tiče brzo rastućeg drveta sem Paulovnije ne vidim šta bi drugo bila opcija. Imam u selu dva takva drveta, nisu nešto lepa ali su brzo izrasla. Možda potražiti neku ukrasnu, vidim da ima 10-20 vrsta.
 
@Qiza ne znam koliko imaš iskustva sa takvim stvarima, ali kako si napisao, ili se šališ ili si to radio jednom u životu, bez da moraš da završiš posao, već kao ispomoć :)

Gledao sam kako se IMT 577 (77 konja) skoro prevrće pokušavajući da iščupa koren odsečenog oraha 😬
I ne, nije bio neiskusan ili loš vozač, samo prejak koren. Na kraju ga je, uz sečenje, iz delova, iščupao John Deer sa preko 300 konja.

Sada su dostupne one mašine koje seku vertikalno, kroz zemlju, ali one izvuku panj, a korenje posle trune godinama i na tim mestima sleže zemlja.
 
И тај вертикално не вади сво корење већ пањ са пар главних око себе. Зато се пази шта се и где сади. Греота је стабло које расло деценијама, које филтрира ваздух и даје кисеоник уништити само зарад равног бетона.
 
Teško da ćeš izvaditi svo korenje kad vadiš nešto, pogotovo kod drveća koje imaju jak i razgranat korenov sistem. Svakako će deo korenja ostati pod zemljom.
 
@PJ, radio vise puta, evo i sada imam 3 panja u dvoristu kome ne moze jaka mehanizacija da pristupi, ali zbog povrede, morace da me sacekaju. Prva greska kod vadjenja panja je ta sto deblo odseku prenisko, drugo je sto ocekuju da traktor bez tegova/tereta koji ce da ga nabija u zemlju (ma koliko konja imao) to uradi lagano, ako raskopas oko panja i preseces zile, pomocices mnogo. Zato teski gusenicari taj posao obave mnogo lakse u tezim uslovima.
Sve zaista zavisi od situacije do situacije, ali rucni rad moze mnogo biti koristan, a uz to i zabavan (ko nije gadljiv na zuljeve i upale) :D
I to je samo prvi deo, resiti se panja, zile mogu nastaviti da prave komplikacije. Najbrze i najlakse je zatrovati zemljiste, ali da li je najpametnije, neka svako proceni za sabe.
 
Molim vas da ne koristite naftu i slične stvari da uništite panj. I mala količina je veoma štetna. Jedna kap kontaminira oko 50 litara vode. Dakle, ni jedna čaša nije malo... dovoljno je da zagadi milion litara vode.

Da se vratimo na drveće:
Otkako smo sazidali kuću, muku mučim sa sadnjom drveća. Kuća mi je na uglu dve ulice i strujne žice mi prolaze pored kuće iz obe ulice, a dvorište nam je dosta malo. Plus imamo i kanalizacionu cev koja prolazi kroz dvorište pa i o tome moram da vodim računa. Zemlja takođe nije nešto plodna. Idealni uslovi da se sve izbetonira, ali ja volim zelenilo pa se godinama mučim da nešto izraste.

Na ulici smo dobili dzvolu da posadimo kuglaste jasene (4 komada) u drugoj ulici katalpa nanu (2 komada). To su relatino niska drveća i neće smetati žicama. U međuvremenu zamenili su na jednoj strani žice sa jednim debelim kablom i dobio mesta za malo veće drveće par metara dalje. Posadio dve breze, ginko i likvidambar, od čega jedna breza raste kako treba. Druga se sasušila, ginko polomljen (ali nekim čudom još pušta listove), a likvidabmar se osušio.
U dvorištu sam posadio crveni hrast i liriodendron i počeli po da rastu a onda ih prošla godina sa onim vrućinama osuši i više se nisu vratili. Jesenas sam zasadio hrast (mislim da je lužnjak), jedan beli i jedan crni bor. Sva tri lepo napreduju i nadam se da će preživeti ovo leto.

Zavidim svakom ko ima veliko dvorište i može da sadi šta god poželi. Koliko sma istraživao, što drvo brže raste to je manje otporno na nepogode. Ali ako neko želi brzorastuže drveće, nisu loši platan, paulonija, brest (pogotovo sibirski, ali je invazivan), bagrem, topola, jasen, vrba (posebno ako je vlažno zemljište).
 
Tvrdo drvo raste sporije, zato i jeste tvrdo, tanji i zbijeniji prstenovi. To se odnosi i na koren. Rast je prvo u debljinu da bi prolazilo više vode i hrane
 
Neko je pomenuo već katalpu. Mi je imamo u dvorištu, nekih 15ak godina. Brzo je porasla, za par godina već je bilo dosta hlada. Sada pokriva veći deo prednjeg dvorišta. :) Kao i svako drvo, pada lišće na jesen, pada cvet u proleće... ali nema smole npr. Korenje je dosta pitomo, barem ovo na mojoj. Stoji pored garaže i staze i zidanog roštilja.

Slike po sadnji i od pre neki dan, sa prvog sprata kuće.
 

Prilozi

  • IMG-351d71c2cff3a231123466138af04833-V.jpg
    IMG-351d71c2cff3a231123466138af04833-V.jpg
    371.8 KB · Pregleda: 162
  • 20250606_142204.jpg
    20250606_142204.jpg
    632.3 KB · Pregleda: 118
  • 20250606_142156.jpg
    20250606_142156.jpg
    291.5 KB · Pregleda: 109
  • 20250606_142123.jpg
    20250606_142123.jpg
    279.9 KB · Pregleda: 170
Qiza je napisao(la):
Ako je jedan panj, onda asov, kramp, motika, sekira, lopata i ostala pomagala, pa polako, ne mora u jednom danu :)
Dobro i za onog ko bude radio i za okolinu.
Kliknite za proširenje...
Gledam sta pisu ljudi izgleda da nikada nisu nazuljali ruke, otac i ja smo jeste pre 20ak godina vadili panjeve po dvoristu, bio jedan orah, ostatak su bile jabuke, kruske stare 30ak godina.
Krenemo da kopamo, pa seci zile radio je tu cak i motor da isece odozdo, izvadimo bas panj i korenje do pa 70ak cma, niakda problema. Da ima posla ima, ali naama uvek korenje ostajalo za grejanje.
Orah bio skoro 40ak cm precnika tu smo najvise izgubili vremena, olaksavujca okolnost je bila sto je on bio na nizbrdici pa smo lako potkopali ispod njega.
 
Malo možda offtopic ali panj i deblji koren uz panj je jako tvrdo i lepo šareno sa čvorovima. Najbolje lule i drške se prave od njih samo treba nekoliko godina da se suše na tavanu recimo. Veliki stari panj može dosta da vredi.
 
old_bookmaker je napisao(la):
To za so sam video i ja. Nemam panj da to probam ali je bilo zanimljivo videti.
Eto, sad je @markoni_slo rekao da to ne funkcioniše. Bilo je previše lako, kad god smo pre 20-ak godina vadili panjeve iz dvorišta u selu to je bila muka živa, čak i sa traktorom. 🚜
Ovo i deluje kao najlakša metoda:
Pogledajte prilog 497150

Što se tiče brzo rastućeg drveta sem Paulovnije ne vidim šta bi drugo bila opcija. Imam u selu dva takva drveta, nisu nešto lepa ali su brzo izrasla. Možda potražiti neku ukrasnu, vidim da ima 10-20 vrsta.
Kliknite za proširenje...
A kolika krošnja bude kod paulovnije? Ono što sam video je samo na vrhu nekih pola metra i tonje sve
 
Koliko komentara oko vađenja panjeva....

Kad već planirate sadnju drveta, nemojte ga saditi pored kuće na koliko mislili na njegovu ladovinu jer ćete tako neminovno doći u situaciju da ga morate jednog dana iseći...

-Pre svega posadi drvo dalje od kuće,

-planirajte kako će da izgleda kada to drvo porasta veliko

-dajte mu prostora za to a ne da dođete do toga da vam smeta.
 
Četinari ne bi trebalo da prave problem sa korenom.
Druga je stvar sto nema te hladovine kao sto listopadna prave
 
Милисав je napisao(la):
Koje drvo posaditi u dvorištu da brzo raste i ima dobru hladovinu a da koren ne pravi štetu objektu i betonu oko kuće?
Negde sam pročitao da platan brzo raste i da nema opasne korene po objekte pa onda na drugom sajtu kažu da ima jak koren i da može da napravi štetu
Kliknite za proširenje...
Paulownia, kinesko caricino drvo. Za nekoliko godina je narasla na 10m visine i oko 6m sirine krosnje, nemam korenja.
Iscitaj samo na netu kako se pravilno sati i kada treba da se isece, ako se dobro secam posle prve godine, da ne bi imao kao ja grane do poda :)
Kod mene je neka socijalna sa velikim zelenim listovima, nije ona fensi lila sto cveta :)
Ali nema drveta koje pravi bolji hlad, list je kao omanji suncobran :)
 
Poslednja izmena:
PJ je napisao(la):
@Qiza ne znam koliko imaš iskustva sa takvim stvarima, ali kako si napisao, ili se šališ ili si to radio jednom u životu, bez da moraš da završiš posao, već kao ispomoć :)

Gledao sam kako se IMT 577 (77 konja) skoro prevrće pokušavajući da iščupa koren odsečenog oraha 😬
I ne, nije bio neiskusan ili loš vozač, samo prejak koren. Na kraju ga je, uz sečenje, iz delova, iščupao John Deer sa preko 300 konja.

Sada su dostupne one mašine koje seku vertikalno, kroz zemlju, ali one izvuku panj, a korenje posle trune godinama i na tim mestima sleže zemlja.
Kliknite za proširenje...
Kod nas na selu , na severu Backe, je prilicno lako. Pesak i ode. Rucno ga iskopas ili traktorom. Dok u Francuskoj npr, nema sanse, tu je kamen. Odescem drvo, ostane panj, i tako posle 10godina ako istrune, onda ga lako izvaditi, samo par udaraca sekirom, i gotovo. Nista ne stavljamo da sto pre umre panj.

Ima jos jedno drvo koje je zanimljivo. Klen https://sr.wikipedia.org/wiki/Клен debela hladovina, gusta krosnja. Moze da se koristi i za zive ograde.
 
Breza dosta brzo raste,pravi finu hladovinu kad poraste.....ali pravi dosta "djubreta",tj svasta otpada sa nje.....tako da nije bas preporucljivo blizu neke terase,tj ko nece cesto da cisti....
 
Tomiprunet je napisao(la):
Imam lipu 5/6m od kuce, precnik oko 1m nikakvih povrsinskih korenja. Jedino sto stalno treba nesto cistit, prvo kad procveta, pa onda plod, pa na kraju lisce. Nema nikavih sluzi, nista lepljivog.
Kliknite za proširenje...
Da li si parkirao auto početkom juna (cvetanja) ispod lipe?
 
bakara je napisao(la):
Koliko komentara oko vađenja panjeva....

Kad već planirate sadnju drveta, nemojte ga saditi pored kuće na koliko mislili na njegovu ladovinu jer ćete tako neminovno doći u situaciju da ga morate jednog dana iseći...

-Pre svega posadi drvo dalje od kuće,

-planirajte kako će da izgleda kada to drvo porasta veliko

-dajte mu prostora za to a ne da dođete do toga da vam smeta.
Kliknite za proširenje...

Nema svako mogućnost da posadi drvo by the book. Posebno u urbanim sredinama. Recimo, ja bih baš drage volje kupio plac iza moje kuće, srušio stari objekat i napravio park. Ali nisam imao 1.200.000eur za tih 20ari, tako da sada dobijamo osmospratnicu, koja će imati dvoriste od cca 100m2, sa četiri neka mini stabla.

Oswajac je napisao(la):
Četinari ne bi trebalo da prave problem sa korenom.
Druga je stvar sto nema te hladovine kao sto listopadna prave
Kliknite za proširenje...
Ona stabla koja sam pomenuo da sam sekao 2020. godine, su bili borovi. Površinsko korenje. Deo korenja smo izvadili, a vidim da mi je na jednom mestu pukla betonska staza, tačno gde je išla jedna od većih grana korena.

Bila su tri komada, tako da su svojom širinom super štitili objekat sa južne strane.
 
Lipa pravi haos
Skoro sam bio u šumi zabo auto u hladovinu nekih 6-7h auto sa bio istačkan od smole, jedva ga oprao.
Pre toga u Bosni voćnjak uglavnom sve šljive nešto žuto na kolima kao govance od ptice, znači pakao skinuti sa kola.
Tuje lepo izgledaju ali prave nenormalno smeća i dižu beton na stazama, plus nemaju izgleda neki dug vek, morali smo ih poseći posle 25g, pola ih bilo trulo
 
Meni tuje nisu lepe. Volim drvo koje ima krošnju. Da možeš da budeš ispod tog drveta. Ako treba da se napravi neko zelenilo pored zida, pre sam za neke puzavice.
 
Kod tuja se pojavio i neki dal patogen, napasnik koji ih urnise i osuse se, takodje ove vrucine ih urnisu, vidjam po komsiluku sve veci broj mladjih tuja da se osuse.
Mozda bi se sa sistemom zalivanja, prihranom to predupredilo ali ko jos vodi racuna o tujama
 
Oswajac je napisao(la):
Kod tuja se pojavio i neki dal patogen, napasnik koji ih urnise i osuse se, takodje ove vrucine ih urnisu, vidjam po komsiluku sve veci broj mladjih tuja da se osuse.
Mozda bi se sa sistemom zalivanja, prihranom to predupredilo ali ko jos vodi racuna o tujama
Kliknite za proširenje...
Tuje su izrazito osetljive i traže vodu praktično tokom cele godine a naročito tokom letnjih meseci i visokih temperatura pa samim tim zalivanje istih je preduslov za uspešno održavanje. Najbolje je praktikovati zalivanje kap po kap ako se ima mogućnost ili u ranim jutarnjim/kasnim večernjim satima zaliti sa jedno 20-30 litara vode, ako ne svaki a onda svaki drugi dan.
 
Ima one stubaste tuje. Te su jako osetljive, posto one ne puštaju duboko koren, vec ima ostane onako loptast koji nije dubok, pa se leti osuše ako je suša, treba im puno vode.
 
Mislim da su tuje (i travnjaci) u stvari popularni kao statusni simbol. Da pokažeš kako imaš para da platiš nekog da se sa time zeza svaki dan.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh Dno