Posle tri strane diskusije, pomislio bi čovek da je svima već jasno da Džobs ni po kom kriterijumu nije bio normalan čovek...
Knjiga "Stiv Džobs" Voltera Ajzaksona (Walter Isaacson)
- Začetnik teme vasic
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- biografija džobs
Posle tri strane diskusije, pomislio bi čovek da je svima već jasno da Džobs ni po kom kriterijumu nije bio normalan čovek...
Bez komentara....
(ovo sam već jednom napisao, ali mi je neki moderator iz meni neshvatljivih razloga obrisao).
bmibmc
Slavan
- Učlanjen(a)
- 05.02.2011
- Poruke
- 2,220
- Poena
- 240
Stigao sam do jedanaestog poglavlja. Rezime je da je Dzobs bio smrda i kao pojava i kao osoba.
Smrdio je jer se nije kupao i to iz razloga jer je mislio da ne treba dok god je vegan.
Kao osoba...
Kada su ga roditelji usvojitelji molili da upise jeftiniju skolu jer nemaju za skolarinu, on im je odgovorio ultimatumom.
Zeznuo je Vozniaka za pare od Atarija. Kao, zaboravio je da pomene i podeli bonus.
Majku svoje cerke je predstavljao kao kurvu da ne bi morao da placa alimentaciju.
Kotkeu, koji je bio u Appleu od osnivanja, nije dao osnivacke akcije. Kad ga je ovaj pokusao pritisnuti za iste, otkacio ga je kao da nikada nije postojao. Verovatno, ne samo njega. Vozniak svoje akcije deli i pokusava da ispravi nepravdu. Ukratko, svi su voleli Vozniaka dok su od Dzobsa zazirali.
Plakao je kao malo dete kada su Vozniaka proglasili br.1. On je dobio br.2. Kukao je da dobije br.0 ali mu nisu popustili.
Stalno je dolazio u sukobe sa timovima jer nije imao obzira niti postovanja. Govorio je ljudima da su glupani iz razloga sto nisu bili za njegove ideje i vizije. To mu je zamerio i Markula koji ga je razvlastio u pogledu Lise. Onda se Dzobs ostrvio na Macintosh odeljenje, izgurao vodju projekta, promenio koncepciju Macintosha. Motiv za sve to je bila svest da su Apple I i II Vozniakova "deca", a da su mu projekat Lisa oteli.
Niko, ali bas niko, od ljudi koji su radili sa Dzobsom i koje je autor intervjuisao mu nije sporio smisao za posao, ali za inzenjerstvo, drugarstvo, ljudskost i ostalo - jeste.
Ima covek i dobrih strana. Uveo je prvi garanciju od godinu dana iako je standard tada bio 90 dana. Odlicno je prepoznavao dobre ideje, ucenja i ljudske karaktere. Bio je jako dovitljiv i direktan. Reklama mu je bila deo licnosti. Nije nikome i nicemu dao da ga skrene sa puta.
Knjiga je interesantna i vredi je procitati. Videcu kako ce se prica dalje razvijati.
Smrdio je jer se nije kupao i to iz razloga jer je mislio da ne treba dok god je vegan.
Kao osoba...
Kada su ga roditelji usvojitelji molili da upise jeftiniju skolu jer nemaju za skolarinu, on im je odgovorio ultimatumom.
Zeznuo je Vozniaka za pare od Atarija. Kao, zaboravio je da pomene i podeli bonus.
Majku svoje cerke je predstavljao kao kurvu da ne bi morao da placa alimentaciju.
Kotkeu, koji je bio u Appleu od osnivanja, nije dao osnivacke akcije. Kad ga je ovaj pokusao pritisnuti za iste, otkacio ga je kao da nikada nije postojao. Verovatno, ne samo njega. Vozniak svoje akcije deli i pokusava da ispravi nepravdu. Ukratko, svi su voleli Vozniaka dok su od Dzobsa zazirali.
Plakao je kao malo dete kada su Vozniaka proglasili br.1. On je dobio br.2. Kukao je da dobije br.0 ali mu nisu popustili.
Stalno je dolazio u sukobe sa timovima jer nije imao obzira niti postovanja. Govorio je ljudima da su glupani iz razloga sto nisu bili za njegove ideje i vizije. To mu je zamerio i Markula koji ga je razvlastio u pogledu Lise. Onda se Dzobs ostrvio na Macintosh odeljenje, izgurao vodju projekta, promenio koncepciju Macintosha. Motiv za sve to je bila svest da su Apple I i II Vozniakova "deca", a da su mu projekat Lisa oteli.
Niko, ali bas niko, od ljudi koji su radili sa Dzobsom i koje je autor intervjuisao mu nije sporio smisao za posao, ali za inzenjerstvo, drugarstvo, ljudskost i ostalo - jeste.
Ima covek i dobrih strana. Uveo je prvi garanciju od godinu dana iako je standard tada bio 90 dana. Odlicno je prepoznavao dobre ideje, ucenja i ljudske karaktere. Bio je jako dovitljiv i direktan. Reklama mu je bila deo licnosti. Nije nikome i nicemu dao da ga skrene sa puta.
Knjiga je interesantna i vredi je procitati. Videcu kako ce se prica dalje razvijati.
- Učlanjen(a)
- 29.11.2006
- Poruke
- 4,511
- Poena
- 440
Niko neće ništa brisati.
Kod mene radi sasvim fino.
- Učlanjen(a)
- 21.02.2002
- Poruke
- 2,571
- Poena
- 705
Diskusija o razvoju IT-a i uticajima raznih firmi prebačena ovde:
http://forum.benchmark.rs/showthrea...-je-koliko-doprineo-ko-je-bio-quot-prvi-quot-...
Ovde nastavite o biografiji, ako je mojim "kasapljenjem" treda neki post otišao na pogrešnu stranu, prijavite ga pa ćemo ga premestiti.
http://forum.benchmark.rs/showthrea...-je-koliko-doprineo-ko-je-bio-quot-prvi-quot-...
Ovde nastavite o biografiji, ako je mojim "kasapljenjem" treda neki post otišao na pogrešnu stranu, prijavite ga pa ćemo ga premestiti.
Zahvaljujem (kao pokretač diskusije o knjizi, nadajući se da će ista da se jednog dana u bliskoj budućnosti vrati originalnoj temi...).
Još jedan kratak pasus, vezan za opsesiju oko dizajna:
On this day Ive was overseeing the creation of a new European power plug and connector for the Macintosh. Dozens of foam models, each with the tiniest variation, have been cast and painted for inspection. Some would find it odd that the head of design would fret over something like this, but Jobs got involved as well. Ever since he had a special power supply made for the Apple II, Jobs has cared about not only the engineering but also the design of such parts.
Utikač za struju. Definitivno ne mogu da zamislim da će generalni direktor Samsung Electronics-a, ili Motorole, ili LG-a, da svakodnevno obilazi dizajnere i da daje svoj sud da li je utikač za struju za punjač telefona dizajniran kako treba. Opsesija oko teksture brušenog metala, stepena zakrivljenja glave na nekom šrafu, nijanse plave boje na kutiji, graničila se sa ludilom.
Pročitah celu knjigu. Evo mog opšteg utiska.
Prvo, knjiga je vrlo objektivna i, da je poživeo malo duže i stigao da je pročita, Džobs bi verovatno bio prilično besan. Generalno, u svakom poglavlju na površinu izbija jedan Hitler. Nisu ga uopšte interesovale društvene norme. Psovao je i vređao ljude na najgrublji mogući način, ukoliko mu se ne dopadne njihovo mišljenje ili ideja, ili ukoliko misli da nisu dorasli zadatku. Ono što je interesantno je što desetine takvih, koji su bili žrtve njegovih verbalnih napada, nakraju ipak priznaju da je, bez obzira na taj pristup, jedini Džobs iz njih uspevao da izvuče ono što ni sami nisu mislili da mogu. Drugim rečima, Džobs je imao sposobnost da neverovatno precizno proceni kapacitete ljudi oko sebe )bolje nego oni sami) i da se na osnovu toga okruži samo onima za koje misli da su mu dorasli. Opšti je konsenzus među svima koje je Ajzakson intervjuisao za knjigu da je rezultat takvog Džobsovog pristupa da je Epl okupio apsolutno najviši vrh talenta, od hardvera, preko softvera, do industrijskog dizajna, marketinga, proizvodnje, distribucije i operative.
O Mikrosoftu i Gejtsu:
It’s easy to throw stones at Microsoft. They’ve clearly fallen from their dominance. They’ve become mostly irrelevant. And yet I appreciate what they did and how hard it was. They were very good at the business side of things. They were never as ambitious product-wise as they should have been. Bill likes to portray himself as a man of the product, but he’s really not. He’s a businessperson. Winning business was more important than making great products. He ended up the wealthiest guy around, and if that was his goal, then he achieved it. But it’s never been my goal, and I wonder, in the end, if it was his goal. I admire him for the company he built—it’s impressive—and I enjoyed working with him. He’s bright and actually has a good sense of humor. But Microsoft never had the humanities and liberal arts in its DNA. Even when they saw the Mac, they couldn’t copy it well. They totally didn’t get it.
Kroz celu knjigu provlači se ta teza o parama kao krajnjem cilju. Svi sa kojima je autor knjige razgovarao da Džobsa pare nisu motivisale; njegova glavna motivacija je bila osmisliti što savršeniji proizvod, bilo da je u pitanju kompjuter, softver, fizička prodavnica ili nešto treće. Njegov izuzetno intenzivan duhovni odnos prema Zen budizmu objašnjava ekstremno minimalistički pristup dizajnu (što manje dugmića, što manje opcija i funkcija), ali centralna opsesija je uvek bila osmisliti rešenje koje će biti potpuno "savršeno", naspram "sr@anja" koje prave ostali.
Knjigu definitivno vredi pročitati, jer ne govori samo o Džobsovom privatnom životu, već i o celokupnoj filozofiji na kojoj se zasniva Epl. Izvesno je da će mnogi koji nisu uspevali da shvate konačno razumeti kako je moguće da je Epl za dvanaest godina pod Džobsom uspeo da se vine od granice bankrotstva do najvrednije kompanije na svetu.
Još jedan kratak pasus, vezan za opsesiju oko dizajna:
On this day Ive was overseeing the creation of a new European power plug and connector for the Macintosh. Dozens of foam models, each with the tiniest variation, have been cast and painted for inspection. Some would find it odd that the head of design would fret over something like this, but Jobs got involved as well. Ever since he had a special power supply made for the Apple II, Jobs has cared about not only the engineering but also the design of such parts.
Utikač za struju. Definitivno ne mogu da zamislim da će generalni direktor Samsung Electronics-a, ili Motorole, ili LG-a, da svakodnevno obilazi dizajnere i da daje svoj sud da li je utikač za struju za punjač telefona dizajniran kako treba. Opsesija oko teksture brušenog metala, stepena zakrivljenja glave na nekom šrafu, nijanse plave boje na kutiji, graničila se sa ludilom.
Pročitah celu knjigu. Evo mog opšteg utiska.
Prvo, knjiga je vrlo objektivna i, da je poživeo malo duže i stigao da je pročita, Džobs bi verovatno bio prilično besan. Generalno, u svakom poglavlju na površinu izbija jedan Hitler. Nisu ga uopšte interesovale društvene norme. Psovao je i vređao ljude na najgrublji mogući način, ukoliko mu se ne dopadne njihovo mišljenje ili ideja, ili ukoliko misli da nisu dorasli zadatku. Ono što je interesantno je što desetine takvih, koji su bili žrtve njegovih verbalnih napada, nakraju ipak priznaju da je, bez obzira na taj pristup, jedini Džobs iz njih uspevao da izvuče ono što ni sami nisu mislili da mogu. Drugim rečima, Džobs je imao sposobnost da neverovatno precizno proceni kapacitete ljudi oko sebe )bolje nego oni sami) i da se na osnovu toga okruži samo onima za koje misli da su mu dorasli. Opšti je konsenzus među svima koje je Ajzakson intervjuisao za knjigu da je rezultat takvog Džobsovog pristupa da je Epl okupio apsolutno najviši vrh talenta, od hardvera, preko softvera, do industrijskog dizajna, marketinga, proizvodnje, distribucije i operative.
O Mikrosoftu i Gejtsu:
It’s easy to throw stones at Microsoft. They’ve clearly fallen from their dominance. They’ve become mostly irrelevant. And yet I appreciate what they did and how hard it was. They were very good at the business side of things. They were never as ambitious product-wise as they should have been. Bill likes to portray himself as a man of the product, but he’s really not. He’s a businessperson. Winning business was more important than making great products. He ended up the wealthiest guy around, and if that was his goal, then he achieved it. But it’s never been my goal, and I wonder, in the end, if it was his goal. I admire him for the company he built—it’s impressive—and I enjoyed working with him. He’s bright and actually has a good sense of humor. But Microsoft never had the humanities and liberal arts in its DNA. Even when they saw the Mac, they couldn’t copy it well. They totally didn’t get it.
Kroz celu knjigu provlači se ta teza o parama kao krajnjem cilju. Svi sa kojima je autor knjige razgovarao da Džobsa pare nisu motivisale; njegova glavna motivacija je bila osmisliti što savršeniji proizvod, bilo da je u pitanju kompjuter, softver, fizička prodavnica ili nešto treće. Njegov izuzetno intenzivan duhovni odnos prema Zen budizmu objašnjava ekstremno minimalistički pristup dizajnu (što manje dugmića, što manje opcija i funkcija), ali centralna opsesija je uvek bila osmisliti rešenje koje će biti potpuno "savršeno", naspram "sr@anja" koje prave ostali.
Knjigu definitivno vredi pročitati, jer ne govori samo o Džobsovom privatnom životu, već i o celokupnoj filozofiji na kojoj se zasniva Epl. Izvesno je da će mnogi koji nisu uspevali da shvate konačno razumeti kako je moguće da je Epl za dvanaest godina pod Džobsom uspeo da se vine od granice bankrotstva do najvrednije kompanije na svetu.
Poslednja izmena od urednika:
Nemanja,
Pisao sam četiri uzastopne poruke, jer se tako lakše čita nego jedna kobasica od pet strana. Ako misliš da je ovako bolje, neka ostane, a ovo možeš da obrišeš. Meni je nekako lakše kad je tekst kratak i koncizan, jer često nemam vremena da u jednom cugu iščitam predugačke komentare, pa ih ponekad preskočim. Iz istog razloga sam i sebe dresirao da se zaustavim kad primetim da započinjem treći pasus (doduše ne funkcioniše baš svaki put...).
Pisao sam četiri uzastopne poruke, jer se tako lakše čita nego jedna kobasica od pet strana. Ako misliš da je ovako bolje, neka ostane, a ovo možeš da obrišeš. Meni je nekako lakše kad je tekst kratak i koncizan, jer često nemam vremena da u jednom cugu iščitam predugačke komentare, pa ih ponekad preskočim. Iz istog razloga sam i sebe dresirao da se zaustavim kad primetim da započinjem treći pasus (doduše ne funkcioniše baš svaki put...).
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 08.03.2003
- Poruke
- 6,757
- Poena
- 1,065
Moja oprema
- CPU & Cooler
- Ryzen 5 5600X
- Matična ploča
- Asus Prime B350-Plus
- RAM
- 16GB Corsair DDR4 CMK16GX4M2B3200C16
- GPU
- Gainward GeForce 1060 Ti 6GB
- Storage
- XPG Gammix S11 Pro 1TB
- PSU
- Seasonic 520W 12Mii
- Monitor
- BenQ VZ2770 27"
- Miš & tastatura
- Motospeed Ck104, ProtoArc EM03
- Pristup internetu
- Optički internet
CEO i ne treba da se zanima utikačima, šrafovima i bojama, nije to njegov posao. Postoje neka osnovna pravila proizvodnje koja važe vekovima, bitno je prvenstveno da uređaj pruži dobru vrednost za uloženi novac. Sve druge stvari, tipa izgled, boja, fensi-šmensi, sporedne su. Ne postoji nikakav zen utikač, humani šraf, čista marketinška budalaština.
Razlog zašto je Steva, koji se mnogo puta pokazao kao loš biznismen, pod stare dane uspeo da napravi bum je suludi skok konzumerizma u Americi u poslednje dve decenije, ljudi se poistovećuju sa stvarima koje poseduju, kupuju bez razmišljanja, ****ni "Fight Club" uživo! Samo kupuj, kupuj, baci svoju staru igračku na deponiju što brže i zameni je novom, još hajpovanijom. 38k dolara duga po glavi stanovnika, sveti Savaote! Većina toga stučeno na stvari koje im ne trebaju.
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
...posao CEO je da vodi biznis i pravi pare. Kao npr. Bill Gates.
ne postoji zen utikač ali postoji MagSafe - "čista marketinška budalaština"
ti stvarno verujes u ono sto pises?
Poslednja izmena:
D
Deleted member 1735
Guest
Cela sustina kapitalizma je da se kupuje ono sto ti ne treba, to nije samo u americi nego je u svim kapitalistickim zemljama.Niti je to vezano samo za prethodnih par godina.
Jobsova ludacka opsednutost detaljima je ono sto je dovelo apple na tron, a ne neki razlog tipa da apple ima fanboje ili amerika ima glupe stanovnike koji bacaju pare na bilo sta nerazmisljajuci.
Jobs je sve svoje proizvode kontrolisao do detalja samo da budu sto dopadljiviji kupcu, a ne da bi sto vise pomogao nasim zivotnim problemima.
Prava istina je da se ove dve stvari medjusobno ukrstaju u dosta osobina appleovih proizvoda, pa tako imamo lepo i korisno, ali to nije bio pravi cilj Jobsa.
Jobsova ludacka opsednutost detaljima je ono sto je dovelo apple na tron, a ne neki razlog tipa da apple ima fanboje ili amerika ima glupe stanovnike koji bacaju pare na bilo sta nerazmisljajuci.
Jobs je sve svoje proizvode kontrolisao do detalja samo da budu sto dopadljiviji kupcu, a ne da bi sto vise pomogao nasim zivotnim problemima.
Prava istina je da se ove dve stvari medjusobno ukrstaju u dosta osobina appleovih proizvoda, pa tako imamo lepo i korisno, ali to nije bio pravi cilj Jobsa.
- Učlanjen(a)
- 12.05.2005
- Poruke
- 1,880
- Poena
- 349
Obicno nagadjanje. Ne mozes biti siguran.
D
Deleted member 1735
Guest
Pa cemu ziroskop sluzi na iphoneu?
Prvih godinu dana je bio za aplikacije tipa ispijanja piva, skener i sl, tj nema uopste koristi.
Dok kapacitivni multitac ekran je koliko kul bio kada je izasao ispade da je mnogo bolji za koriscenje od tastature ili stajlusa
Prvih godinu dana je bio za aplikacije tipa ispijanja piva, skener i sl, tj nema uopste koristi.
Dok kapacitivni multitac ekran je koliko kul bio kada je izasao ispade da je mnogo bolji za koriscenje od tastature ili stajlusa
DariusIII
Slavan
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006
- Poruke
- 3,529
- Poena
- 435
Moja oprema
- CPU & Cooler
- AMD Ryzen 9900X + Scythe Fuma 3
- Matična ploča
- Gigabyte X870E Aorus Elite Wifi7
- RAM
- 64GB G.Skill Trident Z5 RGB
- GPU
- PowerColor Hellhound RX 9070XT
- Storage
- WD Black SN850X 2TB, WD Black SN850X 1TB NVME, 2x Samsung 870 EVO 4TB SSD
- PSU
- FSP Hydro PTM X Pro 1000W
- Kućište
- Cooler Master TD500L
- Monitor
- LG UltraGear 27" x 2
- Miš & tastatura
- Razer BlackWidow V4 Pro + Razer Basilisk V2
- Pristup internetu
- ADSL
Ko imalo zna o Džobsu takođe zna da je njegov glavni motiv za sve što je radio bio cilj da za svaki problem kojeg se dohvatio nađe "savršeno" rešenje. Bilo da je u pitanju prenosna muzika (mp3 plejeri), mobilna telefonija, tableti, ili raniji projekti, suština je da su sve te ideje bile rezultat njegovog zaključka da je trenutno stanje "sr@nje" ("Existing MP3 players are all $hit! I have do to this right!"). Dakle, definitivno ne to što ti kažeš ("samo da budu sto dopadljiviji kupcu, a ne da bi sto vise pomogao nasim zivotnim problemima"), već upravo obrnuto -- sa ciljem da se ono, što po njegovom mišljenju konkurencija radi bez veze, uradi na najsavršeniji mogući način. U tom procesu, on je uvek primenjivao istu filozofiju -- spajanje tehnologije i likovne umetnosti (dizajna) u savršenu funkcionalnu celinu. Kroz celu knjigu ovo se provlači kao vezivno tkivo -- premisa da je vrhunski dizajn nezaobilazan element u procesu kreiranja savršenog rešenja za neki proizvod, i da funkcionalan dizajn MORA da diktira rešenja inženjerima, a ne obrnuto, jer će jedino takoo proizvod uspeti da dostigne maksimalnu funkcionalnost. Dakle, krajnji cilj nije bio dizajn samo radi dizajna, već dizajn koji omogućava uređaju da bude intuitivan i funkcionalan, i kao takav, superiorniji od ostalih. On je za svaki svoj proizvod bio duboko ubeđen da je to i uspeo.
bmibmc
Slavan
- Učlanjen(a)
- 05.02.2011
- Poruke
- 2,220
- Poena
- 240
Da, ali taj prefekcionizam nije bio ograničen na proizvode.
U par navrata se pominje da nije mogao da nađe savršen nameštaj i onda te kuće ne bi ni opremao.
Fabriku i mašine u njoj je farbao da odaju duh Applea i timskog pripadanja (po njemu). U isti mah nije vodio brigu o položaju zaposlenih tamo (Miteranova ćerka) dok se nadao da će beli zidovi, "podovi očišćeni da može da se jede sa njih" i šarene mašine doprineti timskom duhu.
Koliko shvatam, čovek je imao problem. Prečesto je bivao opterećen detaljima i tim svojim stavom je izazivao frustracije kod drugih. Oni koji su naučili da ga "otkače" su preživljavali pored njega, ostali su odlazili ili dobili čir :d
Jedino dobro što je proizlazilo iz takvog njegovog stava/odnosa je što su ljudi radili i ono što inače ne bi pod pretpostavkom da je nemoguće. Ipak, daleko je manje onih koji su na ovaj način bili dodatno motivisani od broja onih koji su se ili povlačili pod geslom "pametniji popušta" ili bili isfrustrirani.
U par navrata se pominje da nije mogao da nađe savršen nameštaj i onda te kuće ne bi ni opremao.
Fabriku i mašine u njoj je farbao da odaju duh Applea i timskog pripadanja (po njemu). U isti mah nije vodio brigu o položaju zaposlenih tamo (Miteranova ćerka) dok se nadao da će beli zidovi, "podovi očišćeni da može da se jede sa njih" i šarene mašine doprineti timskom duhu.
Koliko shvatam, čovek je imao problem. Prečesto je bivao opterećen detaljima i tim svojim stavom je izazivao frustracije kod drugih. Oni koji su naučili da ga "otkače" su preživljavali pored njega, ostali su odlazili ili dobili čir :d
Jedino dobro što je proizlazilo iz takvog njegovog stava/odnosa je što su ljudi radili i ono što inače ne bi pod pretpostavkom da je nemoguće. Ipak, daleko je manje onih koji su na ovaj način bili dodatno motivisani od broja onih koji su se ili povlačili pod geslom "pametniji popušta" ili bili isfrustrirani.
Srky
Čuven
- Učlanjen(a)
- 30.11.2003
- Poruke
- 1,211
- Poena
- 650
izjava da je losh biznismen ne stoji.
Apple - od 90 dana do bankrota '97 doveo 2011 do najvrednije kompanije na svetu.
Pixar - mali produkcioni studio u okviru Lucas filma doveden do pandana Dizniju..
Ono shto si napisao nema rezona.
A da i ne govorimo o samom početku Epla (Voznijak je bio spreman da sve što je smislio pokloni drugima). Tip je očigledno bio vanredno inteligentan i možda je jedini u celokupnoj IT industriji shvatao značaj vrhunskog industrijskog dizajna i kompletne vertikalne integracije. Svi mi koji se motamo po Benčmark forumima smo pravi dokaz koliko je današnja tehnologija, bez obzira na napretke tokom tridesetak godina, ipak još uvek realno dostupna samo elitnoj grupi koja zna kako da je koristi. Džobs je od kompjutera hteo da napravi toster (drugim rečima, spravu koja može da se koristi bez prethodnog učenja). Celokupnu svoju životnu energiju usmerio je ka tom cilju -- potpunom integrisanju, pojednostavljivanju i hermetičkom zatvaranju kompjuterskih sistema, kako bi za upotrebu i održavanje bili ravni pegli (ili automobilu). Veliko je pitanje da li će se naći neko ko će nastaviti tu filozofiju.
kovacm
Čuven
- Učlanjen(a)
- 28.01.2005
- Poruke
- 8,607
- Poena
- 870
covek je pobedio!
Video: The Steve Jobs '95 Interview, Unabridged
http://www.cio.com/article/692938/Video_The_Steve_Jobs_95_Interview_Unabridged
... opet gomila odgovora iz prve ruke na razna pisanja o Stevu.
Jos bolji video nego onaj prethodni koji sam okacio !
Video: The Steve Jobs '95 Interview, Unabridged
http://www.cio.com/article/692938/Video_The_Steve_Jobs_95_Interview_Unabridged
... opet gomila odgovora iz prve ruke na razna pisanja o Stevu.
Jos bolji video nego onaj prethodni koji sam okacio !
Poslednja izmena:
Srky
Čuven
- Učlanjen(a)
- 30.11.2003
- Poruke
- 1,211
- Poena
- 650
istu filozofiju ima i sony sa PS-om.. ukljuchish ga kao toster i on sluzi za filmove, igre i surf, shta cesh vishe
Poslednja izmena:
Srky
Čuven
- Učlanjen(a)
- 30.11.2003
- Poruke
- 1,211
- Poena
- 650
bmibmc
Slavan
- Učlanjen(a)
- 05.02.2011
- Poruke
- 2,220
- Poena
- 240
Ovo je jedan od materijala koji je autor koristio u knjizi...
Thunderdome
Čuven
- Učlanjen(a)
- 26.09.2003
- Poruke
- 822
- Poena
- 619
Walter Isaacson: Where are the Steve Jobs LSD Experiences?
"Perchaps one of the most famous parts of Pirates of Silicon Valley, is when Steve Jobs, euphoric after getting $250,000 in venture captial money to start Apple Computers, does LSD."
http://www.youtube.com/watch?v=5EIu21QPQMc
YT video je tu samo kao izvor citata.
"Perchaps one of the most famous parts of Pirates of Silicon Valley, is when Steve Jobs, euphoric after getting $250,000 in venture captial money to start Apple Computers, does LSD."
http://www.youtube.com/watch?v=5EIu21QPQMc
YT video je tu samo kao izvor citata.
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 08.03.2003
- Poruke
- 6,757
- Poena
- 1,065
Moja oprema
- CPU & Cooler
- Ryzen 5 5600X
- Matična ploča
- Asus Prime B350-Plus
- RAM
- 16GB Corsair DDR4 CMK16GX4M2B3200C16
- GPU
- Gainward GeForce 1060 Ti 6GB
- Storage
- XPG Gammix S11 Pro 1TB
- PSU
- Seasonic 520W 12Mii
- Monitor
- BenQ VZ2770 27"
- Miš & tastatura
- Motospeed Ck104, ProtoArc EM03
- Pristup internetu
- Optički internet
Steva je takođe u velikoj meri odgovoran za prvobitni pad Apple-a, imao je običaj da interno sabotira projekte iz čistog egoizma ako mu se neko iz timova zameri, a takođe i običaj da besmisleno nakuca cenu proizvodnje. Recimo silni problemi koje je Apple III imao sa odlemljivanjem čipova na ploči su direktna posledica Stevinog petljanja i ideje da ne slušajući nikoga izbaci ventilator iz već finalizovanog dizajna i izazove probleme sa pregrevanjem.
Koliko je on doprineo usponu Pixar-a je veliko pitanje, pošto nemam predstave šta je on tamo radio upšte. Uspeh kompanije je najviše posledica uspeha koji je napravio Toy Story.
U drugom Apple mandatu to je već bio sasvim drugi Steva, kralj marketinga i ceremonijal majstor samopromocije. To se vreme taman podudarilo sa trećim zlatnim dobom američkog konzumerizma, cikličnim periodom obilja nastalog lako dostpnim povoljnim kreditima koji prethodi ekonomskom sunovratu. Ostalo je, što kažu, istorija.
Srky
Čuven
- Učlanjen(a)
- 30.11.2003
- Poruke
- 1,211
- Poena
- 650
- Finansirao ih prvih 9 godina sa 50 miliona dolara ( tu spada finansiranje svih kratkometraznih filmova Pixara + lova za razvoj Rendermana i CAPS sistema za Dizni)
- Napravio dogovor sa Diznijem oko prodaje Pixar CAPS sistema (kompjuteri specijalno konstruisani da omoguce lakshu produkciju crtanih filmova.
3D grafichka stanica + 2D cel shading system).
- Napravio dil sa Dzefri Karzenbergom koji je bio jedan od "head" shefova u Dizniju
- Odredio kurs firme dajuci priorite kompjuterskoj animaciji i dao Dzonu Lasseter-u zeleno svetlo da udje u projekat zvan Toy Story.
Pomalo revizionistički. Prvobitni pad Epla desio se znatno posle Stevinog odlaska. Ne treba zaboraviti, trojica direktora su se tamo promenila pre nego što se Steva vratio (posle Skalija, došao je Spindler, pa za njim onaj Gil Amelio).
Što se tiče Piksara, "Toy Story" se ne bi desio da nije bilo Steve. On je potrošio polovinu kapitala koji nakupio u Eplu na Piksarove projekte. Kad su dobili prvog Oskara za kratkometražnu animaciju, Dizni je odmah kupio gomilu Piksarovih kompjutera za animaciju (CAPS -- Computer Animation Production System), čime je postao Piksarov najveći klijent. Na Džobsovu inicijativu, Dizni je prihvatio da počne pregovore o produkciji dugometražnog animiranog filma. Svađa između Steve i Kacenberga (Jeffey Katzenberg, tadašnji direktor Diznija, koji je posle sa Spilbergom i Larijem Gefenom formirao "SKG Dreamworks") trajala je mesecima oko toga ko će biti autorski vlasnik filma, likova u filmu, prava itd. Na kraju su se pogodili, krenuli u produkciju, gde je Dizni sve više i više menjao idejni koncept Lasitera do te mere da je ceo film postao prilično mračan i bizaran. Glavni lik (Vudi) bio je ciničan, sarkastičan i naprasit, ostali likovi su bili puni paranoje i film uopšte nije bio za decu. U jednom momentu, kad je tim iz Piksara shvatio da je film totalno mračan, zahtevali su od Diznija promene. Kacenberg je odbio i zaustavio produkciju. Steva je nastavio da finansira rad na filmu iz svog džepa. Tri meseca kasnije, Lasiter i ekipa su završili rad na novom scenariju. Pošto je shvatio da je nova verzija znatno bolja od prethodne, Kacenberg se predomislio i konačno ponovo odobrio pare za produkciju. Steva je tražio mnogo više para, jer su, Kacenbergovom krivicom, potrošili i pare i vreme radeći na neupotrebljivoj verziji filma i prepravljajući scenario. Kacenber je teškom mukom odobrio povećanje budžeta, ali ne onoliko koliko je Steva tražio. Tokom celog procesa oko "Priče o igračkama", Steva je bio vrlo uporan i neumoran u isterivanju brojnih detalja (veličina i položaj Piksarovog imena u odnosu na Diznijev logo u najavnoj i odjavnoj špici filma, na primer). Za hvaljujući samo Stevi i njegovom beskompromisnom pristupu poslovnim pregovorima Piksar je došao u poziciju da praktično spasava Diznijev studio za animaciju. Ko je pročitao biografiju znaće koliko je Steva zaslužan za uspon Piksara.
A što se tiče zlatnog doba američkog "konzumerizma", ono je možda trajalo negde do kraja devedesetih. Ubrzo posle toga desio se krah dot-kom ekspanzije i početak prve (blage) recesije. Sredinom naredne decenije jeste došlo do blagog ekonomskog rasta, ali je i to naglo stalo 2008. Eplov najveći uspon beleži se u godinama najveće svetske ekonomske krize u poslednjih 80 godina. Od pojave Ajfona (sredinom 2007.), pa do pojave Ajpada (koji je u razvijenim zemljama još uvek kralj na tržištu tableta, bez obzira na to što kataklizmična ekonomska kriza i dalje traje), Eplovi proizvodi očigledno vrlo uspešno pravdaju svoju cenu onime što je Stevu celog života opsedalo -- optimalnim spojem vrhunskog funkcionalnog dizajna i tehnologije, uz kompletnu vertikalnu integraciju i monolitnu hermetičku zatvorenost celokupnog sistema.
Kao što su moderni automobili današnjice isto tako potpuno zatvoreni (pre trideset godina sam sa lakoćom mogao da remontujem kompletan kočioni sistem na Pezejcu; danas ne mogu ni svećice na novoj Hondi da promenim bez specijalnog alata i kompjutera), tako su i moderni kompjuterski sistemi integrisani i izolovani od korisnika. Ako ta moja (fiktivna) Honda može da pređe 200.000 km bez ozbiljnijeg servisa, za kog je onda đavola meni potrebno da mogu da se podvučem pod nju i skinem kočioni cilindar?
- Učlanjen(a)
- 28.08.2001
- Poruke
- 2,793
- Poena
- 679
Poredjenja autoindustrije sa IT-om su uvek rogobatna i nesrecna
Ajd da probamo ovako - da te Honda primorava da gume uzimas samo u njihovoj prodavnici i placas 50% vise, da moras da se vozis specijalnim putevima napravljenim samo za Hondine automobile, da gorivo mozes da tocis samo na Hondinim pumpama, da li bi onda kupio Hondu ili bi se odlucio za automobil proizvodjaca koji ti ne namece ovakva ogranicenja?
...
Sto se tice Dzobsovog najurivanja iz Epla, interesantno je da je profit posle njegovog odlaska porastao. Interesantan je i fijasko Apple III racunara, odnosno ono sto je povodom toga izjavio Voznijak u svojoj autobiografiji :
I kao sto je morbius pomenuo, gro hardverskih problema se javljao zbog izbacivanja ventilatora iz kucista, po Dzobsovoj zamisli. To je prvi racunar iz Epla koji je imao problema sa toplotnom disipacijom i pregrevanjem, sto je, na zalost, na neki nacin postao i 'zastitni znak' mnogih Epl racunara, ukljucujuci i ove danasnje.
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 29.11.2006
- Poruke
- 4,511
- Poena
- 440
Prebačeno u drugu temu.
