Poenta priče je bila da UVEK razmišljam o tome šta mi treba za rad, sve spremim, sve namestim i kad krenem uvek nešto ili zaboravim ili krene kako ne treba ili te nešto ometa. Evo, juče nameštam novi AIO na mom računaru, spremio sve, šrafcigere, sečice, vezice, šrafove raspodelio u grupe koji gde ide, uverim se da sam spremio BAŠ SVE i krenem da vadim staro hlađenje, Taman kad sam počeo da stavljam ventove na novo zvoni telefon, krenem sa pričom i namestim prvi vent tako da kablovi od napajanja i RGB budu na pogrešnoj strani. krastavac, ne mogu da se koncentrišem na priču i na to da razmišljam gde će kablovi da idu. Kad sam posle sređivao šumu kablova sa zadnje strane shvatim da nisam uzeo izolir traku i makaze kako bih zalepio RGB spojeve (koji se razdvoje na najmanji dodir). Dakle, iako sam razmišljao o moru stvari opet mi je nešto nedostajalo.
Nekad, na poslu, kad sklapam mašinu, uz ćaskanje sa kolegama često zašrafim SATA HDD/SDD ne razmišljajući kuda će struja i kablovi da prolaze. Što u jeftinim kineskim kućištima ume da bude problematično. O problemima sa PATA diskovima i kablovima, SLAVE/MASTER kombinacijama mogao bih knjigu da napišem (nemojtte da se čudite, u firmi imam stare HP mašine sa SDRAM memorijom koje još uvek rade).
Sve su to sitnice, ali poenta je da bar ja APSOLUTNO NIKADA nisam spremio BAŠ SVE i nikada nisam radio bilo šta oko kompjutera a da me neko ili nešto nije ometalo. I to je sve.
