Sve je to lepo i fino, ali i atom litijuma i atom kalijuma mogu da drže jedan elektron, a kalijum ima 60% veću gustinu, ne može da ponudi ni blizu toliku gustinu energije kao litijum. Ne možeš protiv fizike. Biće ovo korisno za baterije gde prostor nije bitan.
U pravu si, ako pojam svedemo na gotove baterijske akumulatore koje zahtevaju minimalan prostor, ali ako to nije uslov, situacija je malo drugačija.
Npr. baterije za automobile.
Litijum-jonski akumulatori sa stanovišta električnih karakteristika jesu jedno od najboljih rešenja za električne automobile. Klasične Li jon baterije sa NMC pozitivnom elektrodom imaju veću energiju, 200 do 250 kWh/kg po specifikaciji proizvođača i masu od 4 do 5 kg/kWh. Međutim niko ne uključuje u tu masu sisteme za hlađenje, vazdušno ili vodeno koje se obavezno ugrađuje u sistem, neophodnost prostora između pojedinačnih ćelija da bi se omogućilo njihovo hlađenje te samim time i manju zapreminsku energiju.
Takođe, zbog loše termičke provodljivosti, javlja se efekat nekontrolisanog pregrevanja tokom punjenja, što može dovesti do samozapaljenja.
S druge strane, Na-jon baterije inicijalno su teže, ali mogu da se gušće pakuju, pa se time težina gotove baterije praktično izjednačava sa težinom LiFP, a nema ni efekta samozapaljenja.
Poenta je da svi podaci koji se daju su za pojedinačne male baterijske ćelije, a ne za gotovu bateriju koja se koristi.
Na-jon i LiFP imaju praktično identične karakteristike, oko 160 Wh/kg i oko 300 Wh/L, sa masom od oko 6 do 7 kg/kWh.