Неколико година пре вируса, на прсте су се могли избројати сајтови који су се бавили фактчекингом стандардних за то време страхова - 5G, кемтрејлси, чипови, кодови, дубока држава и тсл. И то је тад било на нивоу чистог и искреног волонтеризма.
После вируса, као печурке после кише су се појавили разни сајтови који, уз стандардну проверу информација, постају борци и гласила у име разних политичких погледа, људских права,... а на Западу у задњих годину и по дана видимо и случајеве игнорисања проверавања информација везаних за рат у Украјини које пласирају земље које "нису у рату" и које блокирају све информације које би указивале да су, у ствари, итекако заслужне за братоубиство у Украјини.
У том светлу, на шта ће личити и на шта личи било каква контрола (дез)информација од стране ЕУ а да непосредно не утиче на сам садржај филтрираних извора којима се популација (не) информише? Блокада Твитера због могућег цурења вести које "дрмају кавез"?
Све док људи користе једносмерно миша, тастатуру и телефон као даљински за ТВ, могуће их је дезинформисати. Ко ће сести и проверавати сам да ли је то што му се сервира заиста тако? А сви ти побројани уређаји то могу. Ту већ долазимо до чињенице да већини и не одговара да знају истину . И када видиш и разумеш да није све тако како си веровао и како већина мисли, тада би већ требало мењати погледе, уверења, а често и сам начин живота (знам човека који је пре много година изјавио да је боље да се не информише, јер би после морао да престане да ради ствари које је тренутно тада радио), а то је већ дубља прича и није за ово место.