Zapravo, nema puno suštinskih razlika. "Imperator" u WH40K je objedinjujuća ideja oko koje se čovečanstvo okuplja i gde svi doprinose u skladu sa svojim mogućnostima a dobijaju u skladu sa svojim potrebama uz bezuslovnu odanost generalnoj ideji koja se podrazumeva.
Osim toga, komunističko uređenje se ne razlikuje mnogo suštinski od uređenja rimske imperije u njenom zlatnom dobu u dinastiji Nerva-Antonina. Nerva, Trajan, Hadrijan, Marko Aurelije, svi su bili vladari de fakto (nešto poput generalnih sekretara KP), ali formalan presto nije postojao (kao što je Staljin vladao sa pozicije đeneralnog sekretara a predsednik i premijer SSSR su bili neki drugi ljudi), niti je bio nasledan i nijedan od njih nije u srodstvu sa drugim, već Princeps tokom svoje vladavine "prepoznaje" talentovanog naslednika koga uvlači u svoj uži krug najodanijih saradnika (analogija Politbiro) sa kojima određuju glavne pravce politike i po potrebi daje odgovarajuća zaduženja (da preuzmu proizvodnju hrane, da dižu fabrike u Donbasu i elektrificiraju Ukrajinu, da se staraju o vojnoj proizvodnji...).
Bezuslovna odanost se obezbeđivala preko vojske, odnosno vojske plus militarizovane policije. Generalne pravce društvenih delovanja određuje senat, odnosno centralni komitet, s tim što je u Rimu članstvo u senatu dobijano na osnovu porekla i imovine (zemlja, robovi, rudnici...) a u komunizmu se takva nazadna selekcija odbacivala već se radilo o meritokratiji (makar u teoriji), predstavnicima inteligencije i drugih slojeva (doktori, inženjeri, generali, zaslužni udarnici...). Rimsko društvo je prožimao imperijalni kult, a ovamo partija u kombinaciji sa kultom ličnosti; pad vernosti i odanosti imperijalnom kultu pod pasivnom agresijom sekte ješuanaca je imao podjednako katastrofalne posledice kao dekadencija partije. I jedni i drugi su imali ogromnu stajaću vojsku regrutovanu iz naroda i to prevashodno proletera, koju su koristili za infrastrukturne radove kao jeftinu snagu, a svoje vojnike i veterane su dobro plaćali zemljištem odnosno penzijom.
U oba društva si mogao da živiš sasvim pristojno ako se ne petljaš u politiku, što je bio svojevrsni rizik, ali je to bio put za one koji su imali volju za moć. I rimska imperija tog vremena i komunistička supersila su svoju ideologiju i zakone donosili u zemlje koje bi oslobađali od dotadašnjeg gospodarenja i vremenom su ti stanovnici dobijali ista prava kao i izvorno stanovništvo umesto najdirektnijeg potčinjavanja, što je u Rimu najizraženije bilo za vreme Marka Aurelija. Vladari su u oba slučaja bili gospodari i materijalnog i duhovnog, odnosno bili su i upravitelji zemljom i prvosveštenici/partijski autoriteti, to jest duhovne vođe. Naravno, u komunizmu nema religije, već govorim o duhovnosti. Ukoliko poznaješ Warhammer 40K univerzum, znaš da je Imperator u 41. milenijumu postao oličenje svega što je prezirao, odnosno protiv čega se milenijumima borio kako bi doneo prosvećenje i progres svim delićima čovečanstva rasutim širom galaksije.
