Koga zanimaju gross (bez poreza i doprinosa) plate u svetu:
https://www.glassdoor.com/
@alfa
Ukoliko ti prvu godinu fakulteta upise 300 ljudi, do finalne (treca ili cetvrta) u roku stize ~50 ljudi maksimalno, ako ne i manje.
Od tih 50 ljudi koji diplomiraju imas nekoliko klasa zainteresovanosti, (ovo je moje subjektivno misljenje):
1. Reci oko 65% (30 ak ljudi) je tanko za znanjem, neki su nesto prepisali, nekome se posrecilo na ispitu, neko drugi mu je nesto uradio/pomogao itd. Ovoj grupi ti vecinom pripadaju studenti sa prosekom do ~8.
2. 25% (10 ak ljudi) - izmedju 8-9 najcesce ili neko pametan a lenj je, ili neko ko je osrednje pametan ali zato uci vise nego sto treba. Neki primaju i studentski kredit (valjda 8.4 k mesecno)
3. 5% - Ozbiljniji studenti koji su malo pametniji i uce ozbiljnije, prosek izmedju 9 i 9.5, napomena je da ovi teze da jedan deo njih tezi da ostane preko 9.00 kako bi primali bespovratnu stipendiju (8.4 k mesecno), a deo tezi da predje 9.50 kako bi dobilo Dositejevu stipendiju (30k mesecno)
4. 4% - preko 9.5, nekad ih ima, nekad ih i nema zavisi od fakulteta, ili sve uci napamet ili uci sve sa razumevanjem. Ovi sa razumevanjem su mnogo mnogo mnogo redji.
5. 1% - onaj ko zna zasto je dosao na fakultet i uci kako treba (preko 9.5), cesto je ovo imaginarna kategorija.
Od svih ovih grupa maksimum 10% apsolutno shvata vecinu bitnijih koncepata koji su mu predstavljeni u toku studija i sam moze da resi neki novi nesablonski problem. Ovih 10% je shvatilo da je bitno znanje a ne diploma, sto je danas izuzetna retkost. Ovih 10% je rasporedjeno u svih 5 grupa.
Sto se tice stranih jezika, neke osnove engleskog jezika zna maksimalno ~25%, nivo za posao, citanje knjiga i pisanje dokumenata zna manje od 10%. Drugi strani jezik pa makar samo i osnove zna manje od 5% studenata. Krsten Word dokument koji je pravilno formatiran zna da napise ~20-25% studenata. Ozbiljan seminarski rad bez copy paste-a ("ceo tekst pisan iz glave") i uz pravilno navodjenje literature i pravilno formatiranje zna samostalno da napise <10%.
Sto se tice tek svrsenih studenata tokovi karijere su najcesce sledeci:
Onaj ko vredi odlazi relativno brzo ili radi u ozbiljnoj stranoj firmi. Cesto se nazalost desi da HR omane i da na hijerarhijski gledano na istom nivou preduzeca zaposli nekog svrsenog studenta koji ima znanje, ali i nekoga ko je sve bubacio, medjutim razlika se se uoci vec u prvih mesec/dva.
Neki slabiji studenti rade kod manjih privatnika za neku sicu dok ne nauce posao, posle toga traze nesto bolje (danas u Srbiji ima brdo proizvodnih pogona vecih stranih firmi).
Deo studenata ode na doktorske studije, najcesce oni bolji koji ne mogu da nadju posao jer posla nema, ili je to jednostavno njihova zelja.
Vecina studija u RS je 4+1, a neki fakulteti jos drze 3+2 (teznja im je da predju na 4+1), ali opet uprkos cinjenici da posle 4 godine studija i diplome mozes da se zaposlis, grubo gledano oko 50% odlazi na jednogodisnji master koji je cista glupost. U Evropi i USA situacija je obrnuta, i kompanija ponekad posle 3-5 godina radnog iskustva salje radnika na izuzetno specijalizovani master program ili ponekad cak MBA. Na programu 3+2 student je primoran da ode na master ali opet taj master ne nudi neko preterano znanje (iz iskustva). Na finalnu stepenicu - doktorat se odluci opet procentualno gledano veliki broj ljudi i to gledaju kao backup dok ne nadju neki posao i taj doktorat najcesce posle godinu/dve zanemare.
@Zechs
Zanimanja kao sto su filozof, politikolog itd. izuzetno tesko "dodaju vrednost" pa je stoga njima znatno teze da nadju posao, ali pak ako se neko od njih dokaze da moze dodati vrednost i od 1 evrica napraviti 2 ili vise evrica, to je vec druga prica. Evo izuzetno lepog linka gde mozes videti gde je ko zavrsio sa istorijom:
https://www.reddit.com/r/history/comments/3pxnkr/history_majors_what_jobs_did_you_get_with_your/
A evo ti jedan lep tekst o women's studies graduate i kako joj super ide u zivotu:
http://www.nytimes.com/2010/05/29/your-money/student-loans/29money.html?_r=0
Moj stav je da studiras sta hoces i kako hoces i koliko hoces, ali posle nemoj da se pojavljujes po novinama i drugim cudima kako ne mozes da nadjes posao u nekim najnebuloznijim oblastima koje iskreno ne trebaju ama bas nikome.
I da, u ozbiljnoj stranoj firmi tehnicke struke, Middle Manager najcesce postaje dugogodisnji radnik/inzenjer, a ne svrseni student FON-a koji ne zna ni kako se zove. FON-ovac "menadzer" najcesce radi ili kao HR, ili na nekoj drugoj slicnoj funkciji (Brand trainee, sta vec sve nema).
@chupo
+1
https://www.glassdoor.com/
@alfa
Ukoliko ti prvu godinu fakulteta upise 300 ljudi, do finalne (treca ili cetvrta) u roku stize ~50 ljudi maksimalno, ako ne i manje.
Od tih 50 ljudi koji diplomiraju imas nekoliko klasa zainteresovanosti, (ovo je moje subjektivno misljenje):
1. Reci oko 65% (30 ak ljudi) je tanko za znanjem, neki su nesto prepisali, nekome se posrecilo na ispitu, neko drugi mu je nesto uradio/pomogao itd. Ovoj grupi ti vecinom pripadaju studenti sa prosekom do ~8.
2. 25% (10 ak ljudi) - izmedju 8-9 najcesce ili neko pametan a lenj je, ili neko ko je osrednje pametan ali zato uci vise nego sto treba. Neki primaju i studentski kredit (valjda 8.4 k mesecno)
3. 5% - Ozbiljniji studenti koji su malo pametniji i uce ozbiljnije, prosek izmedju 9 i 9.5, napomena je da ovi teze da jedan deo njih tezi da ostane preko 9.00 kako bi primali bespovratnu stipendiju (8.4 k mesecno), a deo tezi da predje 9.50 kako bi dobilo Dositejevu stipendiju (30k mesecno)
4. 4% - preko 9.5, nekad ih ima, nekad ih i nema zavisi od fakulteta, ili sve uci napamet ili uci sve sa razumevanjem. Ovi sa razumevanjem su mnogo mnogo mnogo redji.
5. 1% - onaj ko zna zasto je dosao na fakultet i uci kako treba (preko 9.5), cesto je ovo imaginarna kategorija.
Od svih ovih grupa maksimum 10% apsolutno shvata vecinu bitnijih koncepata koji su mu predstavljeni u toku studija i sam moze da resi neki novi nesablonski problem. Ovih 10% je shvatilo da je bitno znanje a ne diploma, sto je danas izuzetna retkost. Ovih 10% je rasporedjeno u svih 5 grupa.
Sto se tice stranih jezika, neke osnove engleskog jezika zna maksimalno ~25%, nivo za posao, citanje knjiga i pisanje dokumenata zna manje od 10%. Drugi strani jezik pa makar samo i osnove zna manje od 5% studenata. Krsten Word dokument koji je pravilno formatiran zna da napise ~20-25% studenata. Ozbiljan seminarski rad bez copy paste-a ("ceo tekst pisan iz glave") i uz pravilno navodjenje literature i pravilno formatiranje zna samostalno da napise <10%.
Sto se tice tek svrsenih studenata tokovi karijere su najcesce sledeci:
Onaj ko vredi odlazi relativno brzo ili radi u ozbiljnoj stranoj firmi. Cesto se nazalost desi da HR omane i da na hijerarhijski gledano na istom nivou preduzeca zaposli nekog svrsenog studenta koji ima znanje, ali i nekoga ko je sve bubacio, medjutim razlika se se uoci vec u prvih mesec/dva.
Neki slabiji studenti rade kod manjih privatnika za neku sicu dok ne nauce posao, posle toga traze nesto bolje (danas u Srbiji ima brdo proizvodnih pogona vecih stranih firmi).
Deo studenata ode na doktorske studije, najcesce oni bolji koji ne mogu da nadju posao jer posla nema, ili je to jednostavno njihova zelja.
Vecina studija u RS je 4+1, a neki fakulteti jos drze 3+2 (teznja im je da predju na 4+1), ali opet uprkos cinjenici da posle 4 godine studija i diplome mozes da se zaposlis, grubo gledano oko 50% odlazi na jednogodisnji master koji je cista glupost. U Evropi i USA situacija je obrnuta, i kompanija ponekad posle 3-5 godina radnog iskustva salje radnika na izuzetno specijalizovani master program ili ponekad cak MBA. Na programu 3+2 student je primoran da ode na master ali opet taj master ne nudi neko preterano znanje (iz iskustva). Na finalnu stepenicu - doktorat se odluci opet procentualno gledano veliki broj ljudi i to gledaju kao backup dok ne nadju neki posao i taj doktorat najcesce posle godinu/dve zanemare.
@Zechs
Zanimanja kao sto su filozof, politikolog itd. izuzetno tesko "dodaju vrednost" pa je stoga njima znatno teze da nadju posao, ali pak ako se neko od njih dokaze da moze dodati vrednost i od 1 evrica napraviti 2 ili vise evrica, to je vec druga prica. Evo izuzetno lepog linka gde mozes videti gde je ko zavrsio sa istorijom:
https://www.reddit.com/r/history/comments/3pxnkr/history_majors_what_jobs_did_you_get_with_your/
A evo ti jedan lep tekst o women's studies graduate i kako joj super ide u zivotu:
http://www.nytimes.com/2010/05/29/your-money/student-loans/29money.html?_r=0
Moj stav je da studiras sta hoces i kako hoces i koliko hoces, ali posle nemoj da se pojavljujes po novinama i drugim cudima kako ne mozes da nadjes posao u nekim najnebuloznijim oblastima koje iskreno ne trebaju ama bas nikome.
I da, u ozbiljnoj stranoj firmi tehnicke struke, Middle Manager najcesce postaje dugogodisnji radnik/inzenjer, a ne svrseni student FON-a koji ne zna ni kako se zove. FON-ovac "menadzer" najcesce radi ili kao HR, ili na nekoj drugoj slicnoj funkciji (Brand trainee, sta vec sve nema).
@chupo
+1
Poslednja izmena:
