Moram da priznam da za svoje 34 godine života do sada nisam imao igračku konzolu. Dakle, ni Segu ili Nintendo devedesetih, ni neki Xbox, Wii ili PlayStation (1, 2, 3) u narednoj deceniji. Nisam nešto ni iznajmljivao konzole, niti išao u igraonice. Ceo moj gejmerski život bio je baziran na PC-ju (dobro, hajde da spomenemo i C64 na kojem sam se igrao baš nekada davno). Na konzolama verovatno nisam imao ni 20 sati ukupnog igranja do sada.
Od juče više nije tako, kupio sam sebi PS4 i prvi utisci su zaista dobri. Uz konzolu sam kupio i The Last Of Us i Driveclub. I igranje je odlično. Nekako je "sve na mestu", radi baš kako treba. PS radi i izgleda lepo, gejmped odlično leži u rukama, radi besprekorno, materijali i izrada su odlični, ceo sistem odaje utisak premijum proizvoda.
Zbog obaveza oko posla i oko svog malog deteta, nemam mnogo slobodnog vremena, tj. nemam ga gotovo uopšte. Zato mi odgovara da za igranje sve ide brzo i bez mnogo podešavanja, jednostavno nemam više vremena i snage da čačkam grafička podešavanja u sitna crevca i da izvlačim optimum između prikaza i frejmrejta, kao što sam godinama radio na kompjuteru; da klokujem procesore i grafike; ili pak da po pola sata nameštam kontrole da bi mi gejmped radio kako teba. Kod konzole toga nema - ubaciš igru i ona radi; grafika postavljena kako treba, gejmped takođe. Pazite, ne odričem se igranja na PC-ju, ima još mnogo odličnih naslova koje nisam odigrao a koje ovaj moj vremešni kompjuter i dalje može da pristojno pokrene, i to su originali koje imam na Steamu. Pogotovo ću da se ponovo okrenem računaru kad mi budu dosadile one dve igre za PS koje imam (a svakako neću da kupujem hrpu igara za taj sistem, nisu jeftine). Ali sada mi je nekako opuštenije igranje na konzoli. Da parafraziram načelo ljudi koji umereno uživaju u dobroj kapljici - igram malo, ali igram kvalitetno!
Nemam nameru da pokrećem još jedan verbalni rat konzolaša i kompjuteraša, od juče pripadam obema stranama. Ali priznajem da sam zbog novog Sonija srećan k'o malo dete!
