Otvoren Centar za zaštitu potrošača i korisnika usluga (FAQ u II postu)

Zastita potrosaca

http://www.facebook.com/ZastitaPotrosaca

http://www.potrosac.info/

Potrosac info - Mobilni operateri

Pokušaj zamene oštećene robe donosi niz problema
Autor: D. MIlićević 08.02.2012. - 00:02 Komentara (0)
Kupci koji žele da zamene ili dobiju nazad novac za određenu robu za koju se ispostavi da je fabrički oštećena zbog manjkave zakonske procedure često nailaze na niz problema. U Beogradu je prošle godine CEPS-u stiglo više od 4.000 žalbi na trgovce i razne proizvode, a pretpostavlja se da je pravi broj oštećenih znatno veći.

Dan nakon što je kupio cipele koje ne propuštaju vodu, pala je kiša, a Marku su noge bile mokre

ZAKON - Ovaj problem jako dobro ilustruje slučaj Beograđanina Marka N. koji je kupio cipele sa sertifikatom da ne propuštaju vodu i sa šestomesečnom garancijom. Međutim, svega dan kasnije pala je kiša i Marku su noge bile mokre, nakon čega je istom lokalu pokušao da vrati obuću ili dobije novac nazad.

- Međutim, rekli su mi da ne mogu to odmah da urade, već da sastavim reklamacioni zahtev, a da će me oni za 15 dana, koliko je zakonski rok, obavestiti da li je prihvaćen. Mislim da to nije u redu prema kupcima jer sam uzeo vodootporne cipele kako bi pregurao snežno vreme. Sad nemam ni cipele, ali ni novac da kupim nove pa ću barem tih 15 dana biti osuđen na moju staru obuću koja propušta vodu. Em sam oštećen, em postoji i šansa da se razbolim - žali se Marko.

Vera Vido iz Centra potrošača Srbije kaže da je tačno da Zakon ostavlja rok od 15 dana trgovcima da provere da li reklamacija tačna, ali da smatra da to mora da bude brže. Ona navodi da trgovci posle moraju da predlože rešenje kupcu ili tada oni mogu da ih prijave tržišnoj inspekciji.

- Oni prvo nude popravku, zamenu ili smanjenje cene proizvoda. To takođe nije pošteno jer šta ako kupac ne nađe robu koja mu se svidi. Tek četvrta opcija je povraćaj novca, ali dešavalo se da trgovci ne pristanu na to. Mi smo uspeli u više sličnih slučajeva da se izborima za prava kupaca, ali ukoliko ne uspemo sud je onda jedina opcija - kaže Vido.

I Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača smatra da Zakon ide naruku prodavcima.

- Veliki broj ljudi zbog duže procedure odustane od žalbe jer računaju da im se ne isplati da, ako su nešto platili par hiljada dinara, posle taj novac jure jako dugo - kaže Bogosavljević.

Kupci sa sličnim problemom mogu da ga prijave CEPS-u na broj 062/755-253, ali je važno da sačuvaju račun.

NA ŠTA SE KUPCI
Najčešće žale
- Računarska oprema (monitori, magnetne ploče...)
- Tehnička roba (mašine za pranje ili sušenje veša, fen, mini-linija...)
- Obuća (najčešće patike)

Čekao šest meseci na nove patike
UPORNOST - Javnosti je poznat i slučaj Aleksandra N. koji je šest meseci čekao na zamenu patika koje su ispucale posle svega dva dana nošenja. Reklamacija mu je odbijena, ali je zahvaljujući naporima CEPS-a uspeo da dobije novu obuću.

http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/pokusaj-zamene-ostecene-robe-donosi-niz-problema/28271.phtml

Potrošači često obmanuti velikim sniženjima
20.02.2012.

Potrošači u Srbiji često su obmanuti “velikim sniženjima” u trgovinama jer se dešava da najavljenji popusti i akcije u reklamama i izlozima nisu ni blizu stvarnih, izjavio je predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović.



On je objasnio da trgovci samo stave jedan ili dva proizvoda na sniženje kako bi se “pokrili” kod inspekcije, dok se ostali artikli prodaju po punoj ceni.

Papović je naglasio da takvu mogućnost za prevare potrošača i manipulaciju njima ostavlja neprecizan član 44 Zakona o trgovini koji propisuje sniženja za “veće količine i veći broj kupaca” jer niko ne može da odredi šta je to sniženje.

Trgovci imaju obavezu da tačno naznače vreme sniženja i rokove, što se retko radi, dodao je on.

Načelnik tržišne inspekcije Goran Macura je kazao da prodavac mora da nabavi veću količinu robe koja traja tokom celog popusta.

Kako je naveo, ukoliko robe nestane već prvi dan popusta prodavac je u prekršaju.

Macura je dodao i da se inspekcijskim kontrolama može utvrditi namera prodavca da obmane potencijalne kupce.

Kako je objavljeno na sajtu potrošač info, prošle godine je na 1.000 kontrola utvrđeno više od 50 odsto nepravilnosti.

http://www.24sata.rs/vesti/ekonomija/vest/potrosaci-cesto-obmanuti-velikim-snizenjima/29858.phtml

Potrošače nema ko da štiti
AUTOR: LJ. BUKVIĆ
Beograd - Kupite nov televizor, donesete ga kući, uključite, on ne radi. Vratite ga u prodavnicu, a trgovac neće da ga zameni iako imate garanciju. U tom trenutku ne možete da očekujete da vam bilo ko može pomoći, jer iako Zakon o zaštiti potrošača postoji, neprimenjiv je, a njegove odredbe svako tumači na svoj način, tvrde sagovornici Danasa. Najveći problem jeste u Zakonu, koji je stupio na snagu januara prošle godine, ali i u vezanim rukama potrošačkih organizacija, koje nemaju nikakva ovlašćenja da se bave poslom zbog kog i postoje - da štite potrošače.

- Potrošačima bi daleko bolje bilo kada bi osnovno potrošačko pravo, a to je pravo na učešće, bilo poštovano. Neophodno je da udruženja učestvuju u donošenju važnih odluka koja se tiču potrošača. To je uostalom bila i jedna od glavnih primedbi EU Srbiji - kaže za Danas direktor Centra za zaštitu potrošača Forum iz Niša Jovan Jovanović.

Zakon koji trenutno imamo, napominje on, neprimenjiv je i neophodne su njegove hitne izmene i mehanizam koji bi omogućio da se on sprovodi u praksi.

- Ne možemo da govorimo o zaštiti potrošača kada zakon koji bi to trebalo da reguliše ne funkcioniše. Svaki drugi zakon je jači od ovog, a vi u gomili odredbi imate završetak rečenice „ukoliko nekim drugim zakonom ova oblast nije drugačije regulisana“. Svaki zakon kod nas drugačije to reguliše i onda vidimo da ovaj zakon nije dobar - ističe Jovanović i napominje da su udruženja pripremila izmene zakona, jer je to preko potrebno da bi postao primenjiv.

Goran Papović, predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije kaže za Danas da aktuelni Zakon više čini ustupke trgovcima nego potrošačima i da je najveći problem nemogućnost sprovođenja. Njegova najveća zamerka je što udruženja nemaju ovlašćenja da se bore za potrošače, a na pitanje šta može da kaže o radu inspekcija odgovara sa „ništa lepo“.

- Ili su inspekcije zbunjene ili ne znaju da rade posao, ali čini se da ovaj zakon otvara mogućnosti da svako tumači pravila kako hoće - kaže Papović i dodaje da se hitno moraju izmeniti neke odredbe kako bi se udruženjima, kojih u Srbiji ima petnaestak, dala veća ovlašćenja. Predsednica UO Asocijacije potrošača Srbije Edina Popov ističe za Danas da udruženja imaju ovlašćenja po Zakonu, zajedno sa državnim organima, ali je problem što kod nas ne postoji sistem, i ne zna se ko šta radi.

- Zakonom je tačno propisano, naš zadatak nije da sudimo, kontrolišemo, već da savetujemo potrošače šta treba da rade, kome dalje da se obrate. Problem je što je Ministarstvo sve ćušnulo organizacijama potrošača i što ne postoji organizovan sistem - kaže Popova. Postoje dva načina da se potrošač u Srbiji izbori za svoja prava, napominje ona. Jedan je sudski i to kod nas ide jako sporo, drugi je vansudski i tu tek treba da se uspostavi mehanizam. Ona ne misli da je postojeći Zakon toliko loš, ali ne negira da ga treba menjati i dopunjavati. „Moramo da gledamo kako se radi u Evropi i da sledimo primere kako valja“, naglašava Edina Popov.

Novi Zakon o zaštiti potrošača u koji je implementirano 15 evropskih direktiva usvojen je oktobra 2010. a na snagu je stupio januara prošle godine. Zakon je predvideo strože zahteve trgovcima koji će morati da daju jasna obaveštenja potrošaču o proizvodu koji prodaju. Zakonska garancija za prodatu robu i usluge je dve godine, a u slučaju nedostatka u prvih šest meseci, Zakon predviđa da potrošač ne mora da dokazuje da nije prouzrokovao taj nedostatak već da je on postojao prilikom kupovine. U praksi često nije tako.

Najviše se žale na obuću i hranu
Gotovo sva udruženja potrošača u Srbiji dnevno primaju na desetine prijava od nezadovoljnih kupaca koji se najviše žale na kvalitet obuće, odeće, ali i hranu koja na rafovima prodavnica stoji i posle isteka roka. Veliki broj prijava odnosi se i na belu tehniku, najviše mašine za pranje veša, mobilne telefone i računare, ali i na cene raznih usluga.
Ombudsman: Potrošači i dalje nezaštićeni
Novi Sad - Vojvodjanski ombudsman saopštio je juče da je primio veliki broj predstavki građana povodom kršenja njihovih potrošačkih prava i ocenio da su prava potrošača u Srbiji i dalje nezaštićena jer zakon koji to reguliše ne može da se sprovede. Ombudsman je u saopštenju za javnost povodom Međunarodnog dana prava potrošača naveo da je primljen veliki broj predstavki koje se tiču komunalnih delatnosti, snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i slično. Žalbe građana uglavnom se odnose na onemogućen ili otežan pristup uslugama, nezadovoljavajući obim i kvalitet pruženih usluga i zloupotrebu monopolskog položaja javnih preduzeća. Beta

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/potrosace_nema_ko_da_stiti.4.html?news_id=235958

HRONIKA

NOPS: „Frikom” nas izbegavao i odlagao
Inspekcija je 2009. godine proveravala rad ove kompanije, ali rezultat – nije obelodanjen, kažu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije


Go­ran Pa­po­vić, pred­sed­nik NOPS-a
Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) još 2009. godine pozvala je građane Srbije na bojkot „Frikomove” nagradne igre. U NOPS-u su tada tvrdili da su im se javljali nezadovoljni kupci koji su na štapićima dobijali nagrade, a kojima je potom rečeno da, ipak, nisu srećni dobitnici, jer su se dobici sa štapića odnosili na nagradnu igru koja je već istekla.

– Organizacijama potrošača, članicama NOPS-a, stižu brojni pozivi obmanutih potrošača koji su kupili sladolede sa dobitnim štapićima, ne znajući da je reč o onima koji su bili validni u prošlogodišnjoj nagradnoj igri, jer organizator „Frikom” nije obavestio javnost da su u prodaji prošlogodišnji štapići, a ni kako izgledaju novi. Potrošači koji su kontaktirali „Frikom” kako bi podigli nagradu, od njih su dobili odgovor da su to nevažeći štapići jer je nagradna igra završena – navodi se u tadašnjem saopštenju NOPS-a.

Goran Papović, predsednik NOPS-a, sada za „Politiku” kaže da bi isto saopštenje moglo ponovo da se objavi.

– Inspekcija je tada izašla na teren, kontrolisala, napravila neki zapisnik, ali ne znamo šta se dalje dešavalo. Mi smo zahtevali da neko od naših predstavnika bude prisutan kada se takve nagradne igre stavljaju u pogon, odnosno kada se pakuje sladoled koji ima nagradne štapiće. Tako bismo imali potvrdu da se nagrada nalazi na tržištu – kaže Papović.

– Poruka potrošačima je uzdržite se od nagradnih igara i budite obazrivi, pogotovo kada je reč o ovakvim instant nagradama, odnosno o onima koje se na ovaj način izvlače. Dok nam ne dokažu suprotno, smatramo instant nagradne igre prevarantskim jer ih mnogi zloupotrebljavaju. Jedino nas je do sada „Karlsberg”, odnosno „Lav” pivo pozvalo da naš predstavnik bude član komisije u trenutku kada je puštena nagrada sa čepovima. Mi smo komunicirali sa „Frikomom”, ali su oni izbegavali razgovor i odlagali ga – navodi Papović.

On objašnjava i da je potpuno pogrešna teza da je prevarom u nagradnoj igri oštećen „Frikom”, već su najviše izgubili svi oni koji su kupovali sladoled upravo zbog toga što su se nadali nagradama koje je neko drugo „olizao”.

– Nije oštećen niko u „Frikomu”, već su na prvom mestu oštećeni potrošači, a oni neka urede odnose kod sebe u firmi. Tu oblast treba posebno definisati i odrediti pravila igre – rekao je Papović.

----------------------------------------------

I dalje ćute

Za razliku od pre tri godine kada je „Frikom” reagovao na NOPS-ov poziv za bojkot nagradne igre istakavši da je reč o „neopravdanom i zlonamernom pozivu ”, juče se iz „Frikoma” nisu oglašavali ovim povodom, odnosno poručili su da ne smeju ništa da komentarišu dok je policijska istraga u toku. U krivičnoj prijavi Darko R. se tereti za zloupotrebu službenog položaja i protivpravno prisvajanje tuđe imovine, a za takva dela „preti” kazna od tri do deset godina zatvora.

----------------------------------------------

Skokom na „čoko-moko”

Osumnjičeni Darko R., asistent marketinga u „Frikomu”, osumnjičen da je odavanjem poslovne tajne u igri „Pažljivo ližite” oštetio ovu kompaniju i građane Srbije za više od 30 miliona dinara, svojim pomagačima davao je nagrade u iznosima od „samo” po nekoliko stotina evra. Podsetimo, policija je zbog pomaganja osumnjičenom Darku R. podnela krivične prijave protiv još šest osoba. Reč je mahom o prijateljima i rođacima supruge uhapšenog.

Oni su po unapred dobijenim informacijama od Darka R. odlazili na „Frikomova” prodajna mesta i kupovali cele pakete određenog sladoleda.

Prema saznanjima, u periodu od 15. do 19. maja 2008. godine, nagrade su se nalazile na štapićima sladoleda „čoko-moko”.

D. S. V.

----------------------------------------------

„Hamer” ga „otkucao”

Ubrzo po završetku nagradne igre, u leto 2008. godine, nezvanično saznajemo, Darko R. je dao otkaz u ovoj firmi. Džip „hamer” je pokušao da proda i unovči preko lažnog dobitnika, a kada u tome nije uspeo, počeo je da ga odnedavno „koristi” – što je upalo u oči onima koji su ga poznavali.

Stefan Despotović
objavljeno: 12.04.2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/NOPS-Frikom-nas-izbegavao-i-odlagao.lt.html

Kad se svemu doda da profit prodaje sladoleda ide kod krvata, neka hvala. Ja odavno predjoh na Nestle (kad vec domacih nema).

Pozdrav.

Moraju da popune tri obrasca da bi u radnji zamenili patike
Autor: M. Škrbić 10.05.2012. -
Građani najviše reklamacija podnose na mobilne telefone, računare, laptopove i sportsku obuću. Međutim, potrošači najčešće ne poznaju svoja prava te ne znaju kome da ulože reklamaciju za kupljene proizvode.


PROCEDURA - „Kupio sam patike, a prodavac mi je greškom spakovao par većeg broja. Kada sam došao da reklamiram grešku, umesto odgovarajućeg broja patika, dobio sam tri obrasca da ih popunim, i odgovor trgovaca da će mi se javiti u roku od 15 dana. Ne znam šta da radim”, kaže Zoran S. iz Beograda.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, kaže da kupci treba da se obrate prodavcu u pisanoj formi ako se ispostavi da roba ima određeni nedostatak.

- Kupac treba da navede kada je kupio, šta je kupio i po kojoj ceni, da navede problem i jasno zatraži popravku ili zamenu robe. Trgovac je dužan da odgovori u roku od 15 dana - kaže Bogosavljević. On navodi da trgovci najčešće šalju robu na popravku umesto da je zamene.

- Proizvod će popravljati onoliko puta koliko smatraju da im je to isplativo. Najveći problem je što popravke traju do 45 dana - kaže Bogosavljević.

Vraćanje novca trgovac će potrošaču ponuditi jedino u slučaju kada je reklamacija usvojena, a trgovac nema robu iste vrste, niti može da je popravi. Ukoliko se ispostavi da se potrošaču kupljeni proizvod ne dopada ili je njegova veličina nedogovarajuća, trgovac nije dužan da robu zameni ili da vrati novac.

Mnogim potrošačima trgovci odbijaju reklamacije zato što su u međuvremenu izgubili fiskalni račun, što nije u redu, jer potrošači kao dokaz mogu da koriste i slip od kartice ili odštampani izvod sa tekućeg računa. Kako navode u Ministarstvu trgovine, prodavci imaju obavezu da čuvaju kopiju fiskalne trake tri godine i na njoj se može utvrditi dan i vreme kupovine prezentovanjem nekog drugog dokaza (slip, izvod i sl.).

Prema navodima iz Ministarstva, potrošač ima i zakonsko pravo da za robu s nedostatkom zahteva popravku ili zamenu u roku od dve godine od kupovine, bez obzira što na garantnom listu stoji godinu dana.

Kome i kako uložiti reklamaciju
1. Obratite se trgovcu
2. Ukoliko vam trgovac ne izađe u susret, obratite se regionalnom savetovalištu koje je angažovalo ministarstvo
3. Ukoliko ni oni ne reše problem, pokušajte s vansudskim rešavanjem spora. Jedan od načina je medijacija u Centru za medijaciju besplatna za potrošačke sporove vrednosti manje od 40.000 dinara
4. Ukoliko ni to ne pomogne, predstoji vam sudski spor

Kada se obratiti inspekciji
1. Ako trgovac ne odgovori na reklamaciju potrošača u zakonskom roku od 15 dana
2. Ako trgovac zloupotrebljava garancije i predstavlja ih kao posebnu povoljnost pri kupovini, iako su one propisane zakonom
3. Ako trgovac nepošteno posluje tako što lažno označava kvalitet proizvoda i poziva se na njegova lažna svojstva
4. Ako trgovac šalje pošiljke koje potrošač nije naručio

http://www.24sata.rs/vesti/ekonomij...ca-da-bi-u-radnji-zamenili-patike/39635.phtml

Analiza ugovora operatora mobilne telefonije u Srbiji

Objavljeno: 15.05.2012

Dana 28. novembra 2011. godine, u beogradskom Medija centru, održan je okrugli sto o zaštiti potrošača u oblasti elektronskih komunikacija. Na ovom skupu, koji je organizovala Asocijacija potrošača Srbije, predstavnici organizacija za zaštitu potrošača, mobilnih operatora, nadležnog ministarstva i regulatornog tela, konstatovali su napredak u oblasti regulisanja prava potrošača u oblasti elektronskih komunikacija.

Posebno je istaknuta činjenica da ovaj sektor već godinama predstavlja lidera u modernizaciji usluga i unapređenju odnosa sa korisnicima, kao i da je nedavno uspostavljen novi pravni okvir za funkcionisanje sektora elektronskih komunikacija. Stoga je zaključeno da postoji mogućnost i potreba za daljim unapređenjem odredbi ugovora i opštih uslova poslovanja operatora, kako bi se obezbedila puna primena važećih propisa, unapredila informisanost potrošača i obezbedio viši stepen zaštite ugovornih strana – kako potrošača, tako i operatora.
Polazeći od zaključaka sa okruglog stola, kao i iskazane spremnosti operatora na dalju saradnju po ovom pitanju, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva sačinilo je inicijalnu analizu korisničkih ugovora i opštih uslova poslovanja operatora mobilne telefonije u Srbiji:
Telekom Srbija
Telenor
Vip Mobile
Navedeni dokumenti upućeni su operatorima 21. marta 2012, a sastanci predstavnika operatora, Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, održani su 4. i 7. maja 2012. Na sastancima su razmenjena mišljenja o rezultatima analize i zaključeno da će operatori izmeniti odredbe svojih ugovora i opštih uslova poslovanja, kako bi prava i obaveze ugovornih strana bile jasnije i potpunije definisane, u skladu sa zakonom. Korisnici će biti obavešteni o izmenama, a novi tekst ugovora i opštih uslova poslovanja biće dostavljeni Agenciji za elektronske komunikacije, u roku i na način predviđen Zakonom o elektronskim komunikacijama.
Ministarstvo još jednom pozdravlja spremnost svih operatora za učešće u konstruktivnom dijalogu i saradnju na uspostavljanju viših standarda zaštite prava korisnika, ali i boljih uslova poslovanja u oblasti elektronskih komunikacija u Srbiji.

http://www.personalmag.rs/mobile/analiza-ugovora-operatora-mobilne-telefonije-u-srbiji/

Trzisna inspekcija u upravnom postupku se ne mesa prilikom resavanja reklamacije.Tako je od januara 2011 godine.Kupac moze svoja prava zastiti samo na sudu.U reklamacionom postupku postoji sankcija i nadleznost trzisne inspekcije ukoliko nema odgovora kupcu u roku od 15 dana i to je kraj.


Sent from my Transformer Prime TF201 using Tapatalk

Poverenik ispituje rad mobilnih operatera

BEOGRAD, 4. juna 2012. (Beta) - Poverenik za informacije od javnog značaja ispituje da li operateri mobilne telefonije poštuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a utvrdjeno je da se do podataka o tome ko, s kim, odakle i koliko razgovara dolazi i bez sudskih naloga, saopštio je u ponedeljak poverenik Rodoljub Šabić.

Šabić je u saopštenju podsetio da je on, zajedno sa ombudsmanom pred Ustavnim sudom pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti zakonske odredbe koja predstavlja osnov za takve postupke mobilnih operatera. Sudu je predloženo da donese privremenu meru kojom će do okončanja postupka za ocenu ustavnosti obustaviti primenu te zakonske odredbe.

Nadzor se sprovodi nad svim operatorima mobilne telefonije u zemlji, Orion Telekom, Telenor, VIP mobile i Telekom Srbije. Precizira se da predmet nadzora nije klasično prisluškivanje, već pristup "zadržanim podacima o komunikaciji" - ko, s kim, kada, koliko dugo i odakle komunicira.

"Nadzor je još u toku i tek po njegovom okončanju biće podrobno analizirane sve činjenice...Već do sada konstantovane činjenice ukazuju da je broj slučajeva pristupa takozvanim zadržanim podacima bez naloga suda veoma veliki, što svakako jeste razlog za zabrinutost", navodi se u saopštenju.

(Beta, 04.06.2012)


http://www.beta.rs/default.asp?tip=article&kategorija=vestidana&ida=2710314&id=&ime=

Primena Zakona o zaštiti potrošača

http://marketnetwork.rs/retail/anal...-panel/420-primena-zakona-o-zastiti-potrosaca


-

Pogresili su u drugom odgovoru.

^"Malo" su istumbali faze reklamacionog procesa?

Mani se još čini da su pogrešili i u poslednjem odgovoru: kako garantni rok sme da bude kraći od dve godine, ako u toku njega potrošać stiče više prava od onih u zakonu? Zar te dve godine nisu osnovno pravo potrošača? Čim se skrate, smanjuju se i prava.

"Koja je obaveza trgovca u vezi s reklamacijom proizvoda?
– Trgovac je dužan da reklamaciju primi, a zatim i da u roku od 15 dana na nju odgovori i kupca pismenim putem obavesti o tome koja je odluka doneta – da li će proizvod biti popravljen ili zamenjen. Popravka i zamena prvi su korak u rešavanju reklamacije."
Члан 54.
Ако испоручена роба није саобразна уговору, потрошач има право да захтева од трговца да се отклони несаобразност, без накнаде, оправком или заменом, односно да захтева одговарајуће умањење цене или да раскине уговор у погледу те робе.
Потрошач, на првом месту, може да бира између захтева да се несаобразност отклони оправком или заменом.
Ако отклањање несаобразности у складу са ставом 2. овог члана, није могуће или ако представља несразмерно оптерећење за трговца, потрошач може да захтева умањење цене или да изјави да раскида уговор.

Zaštita korisnika telekomunikacionih usluga


Korisnici telekomunikacionih usluga u Srbiji dobili su zaštitnika - nevladina organizacija Centar za unapređenje telekomunikacija (CUT) predstavila se javnosti preko portala www.telemetar.rs

BEOGRAD - Korisnici telekomunikacionih usluga u Srbiji dobili su još jednog zaštitnika - nevladina organizacija Centar za unapređenje telekomunikacija (CUT) predstavila se javnosti preko portala www.telemetar.rs.

Kako je najavljeno na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije, cilj ove NVO biće da zaštite potrošače - kroz pokretanje inicijativa u javnosti, ali i pred nadležnim državnim organima i nezavisnim regulatornim telima.

"Usluge koje dobijamo često ne odgovaraju onome što piše u promo materijalu, odnosno onome što je napisano u ugovoru. Tražili smo među postojećim organizacijama i udruženjima nekoga ko bi mogao da nam pomogne i pozabavi se našim problemima, međutim, u oblasti telekomunikacija ne postoji 'kamatica.com' ili 'osigurajtese.rs', pa smo rešili da se samoorganizujemo", rekao je predsednik CUT-a Srđan Šami.


Po njegovim rečima, zaštita potrošača neće biti jedina oblast delovanja CUT-a, već da je zamišljeno da to bude "mnogo šira priča o telekomunikacijama".

Savetnik u Privrednoj komori Srbije Jelena Jovanović ocenila je da je ovo sjajna inicijativa i izrazila očekivanje da će CUT, kao nezavisni kontrolni organ, doprineti poboljšanju opštih uslova na tržištu telekomunikacija.

"Telekomunikacije nisu samo tri mobilna operatera, već više od 800 firmi, čiji je godišnji prihod prošle godine bio tri milijarde evra. To je oblast koja mora potpuno da se uredi jer utiče na život svih građana", istakla je.

Predsednik Društva informatičara Srbije Nikola Marković ocenio je da je pred Centrom veliki posao.

"Potcenjen je značaj telekomunikacija. Od ukidanja ministarstva prepušteni smo hirovima privatne inicijative, a klubovi koji nisu kompetetni odlučuju", rekao je predsednik strukovnog udruženja informatičara i istakao neophodnost formiranja resornog ministarstva.

Aleks Petrović, advokat i saradnik portala telemetar.rs, najavio je da će se novoosnovana NVO legislativom baviti u dva pravca, jedan će biti strateški, predlozi izmena zakonskih i podzakonskih akata, a drugi kroz zaštitu potrošača.

Na pitanje da li imaju ideju kako će konkretno privući pažnju odgovornih u državi na problematiku kojom se bave, šami je rekao da će preko portala imati kanal komunikacije sa širokom publikom i medijima.

"Takođe, pisaćemo svake nedelje premijeru. Gledali ste film 'Bekstvo iz Šošenka' - ako ste dovoljno uporni i ako pišete svake nedelje, to na kraju mora dati rezultat", zaključio je Šami.

Skup u PKS otvorio je Miloš Kosanić, sekretar Udruženja za informaciono komunikacione tehnologije PKS, a dogovoreno je CUT, PKS i DIS potpišu protokol o saradnji i da će u nekim akcijama nastupati zajedno. Takođe, najavljeno je i potpisivanje protokola o saradnji sa srodnim organizacijama sa prostora Evropske unije sa kojima CUT već ima kontakt.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...-Ko-stiti-korisnike-telekomunikacionih-usluga

Šabić i Janković ukazuju na kršenje prava građana

Po­ve­re­nik za in­for­ma­ci­je i za­štit­nik gra­đa­na: Za­bri­nja­va­ju­će je što slu­žbe bez­bed­no­sti mo­gu, bez od­lu­ke su­da, da pri­stu­pe po­da­ci­ma o ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma Foto Fonet
Ministarstvo unutrašnjih poslova i službe bezbednosti imaju pristup bazama podataka telefonskih operatera o tome koga su građani, kada i odakle zvali, što ostavlja mogućnost zloupotrebe. To su pokazali juče objavljeni rezultati. Na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković ukazali su da, po zakonu, takvog pristupa ne bi trebalo da bude bez dozvole suda, ali se, uprkos tome, to dešava i stvara opasnost zloupotrebe.

Nadzor nad zadržanim podacima u oblasti telefonskih komunikacija pokazao je da je stanje zabrinjavajuće i da postoje odstupanja od ustavnih garancija i međunarodnih standarda, izneli su oni.

Poverenik Rodoljub Šabić rekao je da je samo jedan od četiri operatera aktivirao softversku aplikaciju kojom se registruje frekventnost pristupa zadržanim podacima o tome ko je, kada, kako i koliko i sa kim komunicirao.

Prema njegovim rečima, podaci tog operatera pokazuju da je za godinu dana evidentirano više od 270.000 neposrednih direktnih pristupa zadržanim podacima o telefonskim komunikacijama.

Kako je dodao, ukoliko se taj broj pomnoži sa tri ili četiri puta, s obzirom na to da drugi operateri nisu aktivirali aplikaciju za praćenje, može se govoriti o broju od oko milion pristupa godišnje, prenosi Beta.

Šabić je naglasio da to nije nikakva senzacija, već praksa sa kojom treba prestati.

Kada je reč o pristupu zadržanim podacima po osnovu zvaničnog zahteva, on je naveo da je operaterima u roku od godinu dana podneto 4.400 takvih zahteva, većinom od MUP-a i sudova, a malim delom i bezbednosnih agencija, koji su u 90 odsto slučajeva odobreni.

Poverenik je rekao da zabrinjava to što u 50 odsto zahteva nije naveden pravni osnov za pristup podacima, a operateri su postupali ne vodeći računa o tome, već o autoritetu onoga ko traži pristup podacima.

Janković i Šabić ocenili su da je vrlo zabrinjavajuće to što službe bezbednosti mogu da, bez odluke suda, pristupe tim podacima i ukazali na potrebu izmene i zakona i prakse.

Janković je podsetio da se takozvani zadržani podaci – o tome ko je koga, odakle i kada zvao, kao i koliko je trajao razgovor – po zakonu ne mogu dobiti bez dozvole suda, i to samo u slučajevima krivičnog postupka i ugrožavanja državne bezbednosti. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je rekao da jedino Bezbednosno-informativna agencija ima tehničke mogućnosti za svakodnevan pristup bazama podataka telefonskih operatera, na osnovu kojih može da dobije podatke o tome ko je od građana koga, kada i odakle zvao, kao i koliko je trajao razgovor, prenosi Tanjug.

Tražili su, između ostalog, kriminalizovanje ometanja istrage koju vode nezavisni kontrolni državni organi, poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja.

Janković i Šabić su ukazali i na to da i dalje nije jasna procedura po kojoj se na dokumente u Srbiji stavlja oznaka tajnosti, što ostavlja prostora za zloupotrebu.

R. H.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sabic-i-Jankovic-ukazuju-na-krsenje-prava-gradjana.lt.html

KAKO SE PIŠU ŽALBA, MOLBA, ZAHTEV...
Prigovarati samo pisanim putem
Bez obzira na to da li se obraćate javnom ili komunalnom preduzeću, državnom organu ili privatnoj kompaniji, postoje pravila kojih bi se trebalo pridržavati kako bi pritužba bila delotvornija


Na pitanje – „da li prigovarati usmenim ili pisanim putem?”, naš odgovor je uvek ovo drugo. Evo i zašto je bolji pisani prigovor:

– ovo je jedini način da imate trag da ste se obratili povodom žalbe/prigovora/molbe/zahteva;

– firma kojoj upućujete pisani prigovor ozbiljnije pristupa njegovom razmatranju, ako je upućen pisanim putem;

– firma ima obavezu da vam odgovori pisanim putem,

– u slučajevima kada postoji nadzorni organ nad radom službe na čiji rad/uslugu/proizvod prigovarate, često je neophodno da se najpre obratite toj službi, pa tek onda nadzornom organu. Nema drugog načina, no da se dopisujete;

– ako slučaj dođe do suda, apsolutno je neophodna pisana prepiska, kao dokaz da ste pokušali da problem rešite;

– na ovaj način se izbegavaju velike doze stresa.

U svakom slučaju, kada se već dopisujete, potrebno je i da znate osnovna pravila poslovne korespodencije. Evo kratkog „kursa”.

1. OPŠTE PRAVILO

Oni kojima se obraćate najviše vole da dobiju dopis koji ima formu njihovog dopisa. Razlog je jednostavan. U takvom se dopisu najlakše snalaze.Po pravilu, osim forme dopisa koju propisuje njihova kuća, dobro poznaju i forme dopisa koje upućuju državni organi ili organi lokalne samouprave, kao i razna javna i komunalna preduzeća.Mi ćemo vam pokazati kako država i lokalna samouprava piše dopise.

2. PISATI RUKOM ILI KORISTITI RAČUNAR

Nema potrebe objašnjavati da ovo drugo nailazi na bolji odjek kod onoga kome je upućeno. Najpre, službenik koji ga čita nema problem sa tumačenjem rukopisa. Drugo, ako pišete nekim od fontova koji se uobičajeno koriste u upravi, olakšavate čitanje onome čiji je to posao.

Kada je o fontovima reč, najčešće su u upotrebi sledeći:

– Arial,

– New Roman,

– Calibri.

Državne službe, uglavnom, koriste ćirilično pismo, pa vam ga i mi preporučujemo.Veličina slova je, takođe bitna stvar. Trudite se da ona ne bude manja od 12, a ni veća od 14 (osim zaglavlja u kome je naziv i adresa firme kojoj upućujete dopis). Ma koliko smešno izgledalo, većina treba da stavi naočare ili da se dobro napregne da bi pročitala šta piše, ako je veličina slova manja od 12.Sećate se one priče o Zakonu o turizmu i obaveze turističkih agencija da Opšte uslove poslovanja pišu slovima veličine najmanje 12.

3. ZAGLAVLJE

Po pravilu se u gornjem, levom uglu piše naziv firme, njena adresa i poštanski broj (PAK-poštanski adresni kod ne morate. Snaći će se poštari i bez njega, kao i sve decenije unazad).

Evo primera:

TIM EVRO d.o.o.

ul. Preradovićeva, br. 65

11000 Beograd

Boldiranje slova u dopisu je dobro samo u slučaju ispisivanja zaglavlja. Njegovo pojavljivanje u daljem tekstu, obično ima značenje da naglašavate nešto što služba nije bila sposobna da shvati.Ako ste i sami službenici, znate da vam je naročito mrsko da vas neko sa strane uči vašem poslu. Stoga ste manje spremni da mu izađete u susret.

Ukoliko je dopis upućen nekoj osobi u firmi, onda ispod poštanskog broja, u zaglavlju, stavljate, kao što je opisano u sledećem primeru:

N/R g. Petar Petrović

direktor sektora za razvoj

4. KAKO ZAPOČETI DOPIS

U primeni je nekoliko uobičajenih načina. Mi vam predstavljamo tri:

– Rečenicu započinjete sa reči: „poštovani”, a u sledećem redu nastavljate sa obrazloženjem dopisa. Ako se obraćate konkretnoj osobi, onda nije zgoreg napisati: „poštovani gospodine/gospođo, pa prezime”.

– Pre obrazloženja razloga iz kojih upućujete dopis, na početku rečenice, napišite: „PREDMET:”, pa nastavljate sa pojašnjenjem predmeta dopisa. Evo primera:

PREDMET: prigovor na račun broj 11112/1212 od 15.03.2012.

– Ispod zaglavlja, na sredini širine strane stavljate naziv predmeta dopisa: molba/prigovor/žalba/zahtev i slično. Preporučujemo velikim slovima, veličine 14 (može i veće, naročito, ako se obraćate sudu)

5. OBRAZLOŽENJE RAZLOGA ZA SLANJE DOPISA

Preporučujemo da na početku konstatujete „činjenično stanje”.Na primer: ako niste imali uslugu interneta u određenom periodu, onda navedite da u periodu od tog datuma do datuma tog i tog nije bilo usluge.Zatim navedite radnje koje ste preduzeli:

Na primer: pozvali ste korisnički servis i rečeno vam je...

Zatim, navedite ono što tražite da se učini povodom nastalog problema

Na primer: da se račun umanji, jer niste imali uslugu više od 48 sati krivicom operatera.

6. PRILOZI

Potrudite se da sve što tvrdite i dokumentujete. Posle obrazloženja dopisa, taksativno pobrojte priloge koje prilažete.Staro je službeničko pravilo da se prilozi ređaju redom kako ste ih pobrojali u dopisu. Zatim se upotrebi poznato činovničko oruđe – heftalica i tako smanji mogućnost da se prilozi zagube na putu do referenta. Uz to, nabrajanjem priloga u dopisu imate potvrdu da ste ih dostavili.

7. KAKO SE ZAVRŠAVA DOPIS

Po završetku poslednje rečenice obrazloženja i zahteva da se preduzmu određene mere, odvojite nekoliko redova i možete staviti sledeće:

a) Sa poštovanjem,

b) Srdačan pozdrav,

v) Zahvaljujem na saradnji,

g) Zahvaljujem na razumevanju.

To se piše sa leve strane.

Dva reda ispod toga, takođe sa leve strane pišete datum i mesto pisanja dopisa.

Na primer:

Dana: 15. 07. 2010. god.

U Beogradu

8. KAKO SE POTPISUJETE

Ispod svega navedenog, sa desne strane dopisa, stavljate podatke o pošiljaocu dopisa.

Na primer:

PODNOSILAC PRIGOVORA

Marko Jović

ul. Neznanog junaka br. 45

Beograd

kontakt tel. 06................

Ne zaboravite da se svojeručno potpišete.

9. KAKO POSLATI DOPIS

Dva su, najdelotvornija, načina uručivanja dopisa:

– lično, predajom na pisarnici (ako postoji) ili uručivanjem službeniku na šalteru. U ovom slučaju, potrebno je da napravite jednu kopiju dopisa i priloga. Na prvoj strani te kopije biće udaren prijemni pečat sa datumom (i eventualnim zavodnim brojem) ili će službenik koji primi dopis staviti svoj potpis i obavezno datum kada je primio pomenuti (insistirajte, ako je potrebno).

U nekim slučajevima, postoje tačno propisani rokovi kada možete uputiti prigovor na nešto i ako taj rok prođe, neće vam mnogo vredeti što ste u pravu.

– Preporučenom pošiljkom, sa povratnicom. Izgleda komplikovano, ali nije tako.Vaš dopis sa prilozima spakujete u koverat, napišetesa prednje strane kome šaljete, a sa zadnje ime, prezime i adresu onoga koji šalje.Odete do šaltera pošte i kažete da želite da pošaljete preporučenu pošiljku sa povratnicom. Dobijete dva jednostavna obrasca da popunite:

a) potvrda o prijemu pošiljke (tanak papir, sa belom pozadinom i žutim poljima),

b) povratnica (roze karton), koja vam se vraća po uručenju pošiljke i služi kao dokaz da ste dostavili dopis i da je primljen određenog dana.

Samo, prvi put će biti malo teže da popunite, ali će vam službenici lako objasniti.

10. ŠTA NIKAKO NE ČINITI

Nikada nemojte koristiti pogrdne izraze tipa: lopovluk, bahatost, pljačka i slično, jer će onda druga strana imati dokaz da ste ih vređali. Ne zaboravite da ste visa njima u poslovnom a ne emotivnom odnosu.

Podsećamo da je jedina institucija gde možete samo da molite, a nikako da zahtevate – sud. Zašto mora tako i da li mora baš tako, prestaje da bude bitno, kada vam je potreban neki podatak od suda.

(adrese i imena firmi i ljudi su izmišljeni radi vernijeg prikaza poslovne komunikacije)

Redakcija „Potrošača”
objavljeno: 06.07.2012.


http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Prigovarati-samo-pisanim-putem.lt.html

REGULATIVA Amerikancima zabranjeno dekodiranje mobilnih telefona Autor/izvor: SEEbiz / Dnevnik.hr


NEW YORK - Amerikanci koji od danas kupe mobilni telefon koji je zaključan na neku mrežu (tj. može raditi samo s karticom mobilnog operatera čiji su mobitel kupili) i otključaju ga kako bi ga mogli koristiti i s karticama drugih mobilnih operatera – prekršit će zakon! Odluka da otključavanje mobilnih telefona postaje ilegalna donesena je još u listopadu izmjenom Digital Millennium Copyright Act (DMCA) zakona, uz rok odgode od tri mjeseca kako bi se korisnici pripremili za njega.
Taj rok od tri mjeseca ističe danas te će mobilni korisnici od danas telefone moći otključati samo uz dozvolu mobilnih operatera od kojih su kupili telefone i koji su ih i sami zaključali. Na Cnetu kažu da u ovom zakonu stoji da korisnike 'nitko ne prisiljava na kupovinu zaključanih telefona' – takvi su telefoni jeftiniji u odnosu na otključane modele, ali korisnici moraju potpisati ugovor s mobilnim operaterom (najčešće dvogodišnji) te operateri na taj način pokriju troškove niže cijene telefona.
Korisnici u SAD-u putem društvenih mreža i komentara na internetskim stranicama kritizirali su ovaj zakon te im nije jasno zašto im je zabranjeno otključati telefon koji su platili i koji je njihov.
Dio njih je ljut zato što će imati problema prilikom putovanja u inozemstvo jer neće moći koristiti kartice inozemnih operatera, neki su zabrinuti jer smatraju da će u budućnosti imati problema prilikom promjene mobilnog operatera, dok je većina ljuta jer smatraju da se nitko nema pravo miješati u njihove privatne stvari i zabraniti da im da s telefonom kojeg su platili rade ono što hoće te kažu da će na ovaj način postati 'robovi operatera'.
Naime, na Cnetu vjeruju da bi korisnici koji sami otključaju telefon mogli od mobilnih operatera dobiti e-mail s upozorenjem da je to protuzakonito te se mobilni korisnici u SAD-u pitaju kakve će biti sankcije za ovakvo kršenje zakona. Oni koji ne žele robovati mobilnim operaterima imaju mogućnost kupovine otključanih telefona, no takvi su telefoni, naravno, puno skuplji.
Tako oni koji žele kupiti npr. novi model iPhonea uz potpisivanje ugovora s operaterima mogu ga dobiti po cijeni od 199 dolara, dok je cijena tog uređaja u slobodnoj prodaji puno veća te se za njega mora izdvojiti čak 649 dolara.


http://rs.seebiz.eu/amerikancima-zabranjeno-dekodiranje-mobilnih-telefona/ar-55438/

Posrednik u zaštiti potrošača

Predlog novog zakona o zaštiti potrošača naljutio i trgovce i kupce. Kraći rok za odgovor na reklamaciju jedna je od najvažnijih novina.

Ni posle trodnevnog skupa predstavnici resornog ministarstva i zaštitnici potrošača nisu uspeli da se usaglase o svim odredbama Nacrta zakona o zaštiti potrošača. Zamerke na predloženi tekst imaju i potrošači i trgovci.

Pripremila Tamara Tankosić

Nedostatak vremena i neupućenost u svoja potrošačka prava najčešći su razlozi zbog kojih se kupci u Srbiji uglavnom neće žaliti na to što im se, recimo, posle samo nekoliko dana od kupovine raspala tašna, odlepio đon na cipelama, pokvario kućni aparat.

Novi zakon skraćuje rok za odgovor na reklamaciju na osam dana. Novina je da će trgovac kupcu morati da dostavi i obrazloženje odluke i predlog.

"Sva odgovornost i sva krivica se nekako svaljuje na nas, to će biti mnogo posla zaista, kad bi imali sinhronizaciju, recimo, zajedno sa serviserima, da se serviseri isto malo više uključe, da deo odgovornosti prenesemo i na njih", kaže Željko Milović, koordinator prodaje u "Tehnomaniji".

Prema njegovim rečima dobro je sinhronizovati Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o obligacionim pravima.

Potrošačke organizacije kažu da je problem što umesto da državni organi zaštite potrošače, u planu je osnivanje javne agencije koja bi se time bavila. Predlog je da se novo nezavisno telo finansira iz budžeta, javnih prihoda, subvencija, donacija, ali na primer i da preuzme deo nadležnosti ministarstva i organizacija za zaštitu potrošača.

"Niti nam je želja niti namera da bilo kome, da dođe do preklapanja odgovornosti zato što to ne bi bilo dobro za potrošače, pa s tim u vezi možda tu postoje neke nesuglasice, ali mislim da ćemo to u ovom narednom periodu rešiti na obostranu korist", rekla je Vesna Novaković iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da u prethodnom zakonu nisu bile definisane nadležnosti.

"Inspekcija je povučena, tržišna, poljoprivredna, niko nije imao nadležnosti, imali su sve a zapravo niko nije imao, u ovom zakonu sada se pokušava da se sve to objedini, ali na nejasan način i upravo je to glavni nedostatak", ukazuje Papović.

Zakon će pred poslanike u prvoj polovini naredne godine, a do tada sve je podložno promenama.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/1440734/Posrednik+u+zaštiti+potrošača.html

Kada treba da se donese novi zakon?
Čuo sam da je još pre par meseci trebao da udje u skupštinsku proceduru,ali se to nije dogodilo.

Stupio na snagu novi Zakon o zaštiti potrošača

Novi Zakon o zaštiti potrošača stupio je 22. septembra na snagu, a nova zakonska rešenja predviđaju jaču i efikasniju zaštitu potrošača, prvenstveno kod ostvarivanja potrošačkih prava iz ugovora o prodaji. Zakonom su regulisani rokovi za reklamaciju, povraćaj novca potrošaču u slučaju neizvršenja obaveze u roku, kupovina na daljinu, mogućnost da se kupac predomisli i vrati robu, posebna zaštita za socijalno ugrožene, šira ovlašćenja za inspekciju. U Ministarstvu trgovine kažu da je novi zakon "skoro 99% usklađen sa evropskom praksom".


Novim zakonskim rešenjima skraćen je rok u kome trgovac odgovara na reklamaciju sa 15 na osam dana, a rok za rešavanje reklamacije koju je trgovac usvojio ne može biti duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu i nameštaj.

Novi zakon predviđa i da nemogućnost potrošača da dostavi ambalažu robe prodavcu neće biti uslov za rešavanje reklamacije, niti razlog za odbijanje otklanjanja nesaobraznosti.

Predviđene su i posebne kaznene odredbe za trgovca koji reklamaciju ne reši u roku i na način sa kojim se potrošač saglasio.

Zakonom je precizirano i da se roba može popravljati samo ako kupac koji je reklamira to dozvoli.

Novi Zakon o zaštiti potrošača predviđa i da su trgovci u obavezi da vode posebnu evidenciju o primljenim reklamacijama koja će sadržati sve neophodne elemente iz kojih će se videti čitav tok dešavanja u vezi reklamacije.

Propisana je i obaveza trgovca da vrati novac potrošaču ukoliko mu ne isporuči robu u ugovorenom roku ili najkasnije u roku od 30 dana ako drugo nije ugovoreno.

Kada kupuju na daljinu, preko Interneta, od trgovačkih putnika ili na prezentacijama u ugostiteljskim objektima, potrošači imaju pravo da odustanu od ugovora i robu vrate u roku od 14 dana od dana obavljene kupovine. Trgovac je dužan da potrošača obavesti da ima pravo da se predomisli i robu vrati, a mogućnost predomišljanja i povraćaja robe trgovcu moguća je samo kod ovih oblika kupovine.

Zakon predviđa i posebnu zaštitu za socijalno ugrožene potrošače kojima ne sme biti obustavljeno snabdevanja električnom energijom ili gasom tokom grejne sezone.

Novim zakonom oblast usluga od opšteg ekonomskog interesa je jasna i precizno definisana u pojmovnom smislu (elektronske komunikacije, snabdevanje električnom energijom, toplotnom energijom, vodom za piće, prevoz putnika u javnom prevozu, odlaganje otpada i slično).

Davaoci usluga od opšteg ekonomskog interesa po novom zakonu su u obavezi da formiraju posebne komisije za rešavanje reklamacija, a u kojima će mesto imati predstavnici potrošačkih organizacija koje se nalaze na evidenciji ministarstva.

Zakonom o zaštiti potrošača definisan je pojam "kolektivni interes potrošača", a kolektivna zaštita potrošača se odnosi na sprečavanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredbi.

Novim zakonom se ukida sudska taksa za potrošačke sporove do vrednosti od 500.000 dinara.

Inspekcija prema novom zakonu ima širi obim ovlašćenja, a jedan od najvažnijih ciljeva novog zakona je i jačanje potrošačkog pokreta u Srbiji, jer su detaljnije precizirani kriterijumi po kojima udruženje može biti upisano u evidenciju koju vodi nadležno Ministarstvo.

Kako kažu u Ministarstvu trgovine, novi Zakon o zaštiti potrošača je "skoro 99 odsto usklađen sa evropskom praksom".

Izvor: Beta

Najzad normalniji zakon.

Zakoni nisu bili problem kod nas, maltene nikada, vec primena istih).

Da li imam pravo da tražim zamenu telefona u prvih šest meseci ako isti ima problem?

Teoretski da, meni je uspelo pre oko 1.5god, ali praktično teško. To čak ne prolazi ni u uređenim zemljama iako je zakon potpuno isti, već se prvo ide na popravku, pa ako se defekt ponovi, posle trećeg puta ide zamena. Ali, uvek možeš da pokušaš, da ih smaraš, pretiš, dosađuješ... Može da upali. Kao i uvek, kod nas se ništa ne zna, radi princip "može ali ne mora".

@nvukelic
Nije teoretski, nego ima pravo po zakonu.

Pa to znači teoretski, piše na papiru, tj. u zakonu. A svi znamo kako se zakon slobodno tumači...

Kad kupci ne znaju prava, zakon je ovde jasan a kupac zna prava

nvukelic je napisao(la):

Teoretski da, meni je uspelo pre oko 1.5god, ali praktično teško. To čak ne prolazi ni u uređenim zemljama iako je zakon potpuno isti, već se prvo ide na popravku, pa ako se defekt ponovi, posle trećeg puta ide zamena. Ali, uvek možeš da pokušaš, da ih smaraš, pretiš, dosađuješ... Može da upali. Kao i uvek, kod nas se ništa ne zna, radi princip "može ali ne mora".

Kliknite za proširenje...

Uspeo sam da nadjem gde to piše.A zakon je jasan.
Njihovo je APP,a moje da istrajem do kraja.

Koja su moja prava kada je reklamacija prihvaćena i da li imam odmah pravo na povraćaj novca?

Ukoliko nije prošlo šest meseci od datuma kupovine, potrošač ima pravo da prilikom ulaganja reklamacije zahteva da se nesaobraznost otkloni popravkom, zamenom, umanjenjem cene ili raskidom ugovora odnosno povraćajem novca.
Takođe, potrošač ima pravo da zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom za drugi proizvod, umanjenjem cene ili raskidom ugovora zbog istog ili drugog nedostatka koji se posle prve opravke pojavi , a ponovna opravka je moguća samo uz izričitu saglasnost potrošača.

Ne možete raskinuti ugovor ako je nesaobraznost robe neznatna.

Kliknite za proširenje...