Neke crtice iz prakse, u cilju sumiranja:
- pravo na reklamaciju po pitanju skrivene mane za robu uz koju se ne izdaje garatni list važi 6 meseci od datuma na računu (npr. džemper se skupio posle pranja više nego što piše u deklaraciji ili pustio boju...)
- bez računa se reklamacije ne mogu i ne smeju prihvatiti jer prodavac mora kopijom računa i formularom s potpisom i matičnim brojem kupca da pravda pred inspekcijom što je zavukao ruku u kasu i izvadio deo državnog novca
- odluka o prihvatanju ili ne reklamacije se donosi po mogućstvu odmah a najduže za 8 dana
- ako se ne prihvata mora prodavac/servis da izda pisano obrazloženje s potpisom šefa servisa i pečatom, s tim se onda može dalje žaliti. Ne može usmeno odbiti reklamaciju.
- ako se prihvata mora se rešiti reklamacija u roku do 15 dana (zamenom proizvoda, novcem ili popravkom)
- e sad, tačno je da svi inspektori s kojima sam razgovarao kažu 'ako se za robu izdaje garantni list onda važe uslovi koji pišu u tom listu', ali je tačno i da garantni list mora po formi i sadržaju da ispunjava razne zakonske odredbe, ne znam da li tih 45 dana još može da se piše ili ne, ozbiljnije firme koriste rokove iz prethodnog pasusa.
- garantni list ne mora da potpiše i kupac, ako mu je učinjen dostupnim i jasno napisan, ali može da odustane od kupovine ako mu se nešto ne dopada. Opet, mora da bude napisan u skladu s propisima.
- ako se vraća novac jer nema tog modela, vraća se (citat iz zakona) 'iznos plaćen za taj proizvod u visini maloprodajne cene tog proizvoda na dan vraćanja'. Dakle, ne po plaćenoj ceni, ni po poslednjoj ceni prodaje ako je to bilo davno, nego u visini trenutne tržišne maloprodajne vrednosti tog proizvoda.
Kako sad to proceniti? Nije dobro ni da zavrne prodavac kupca a ni obrnuto, to nije zdrav dugoročan odnos, tj. ne treba niko da reklamacijom zaradi. Namera zakonodavca je: ako prodavac nema zamenu za neispravni artikal treba da vrati dovoljno novca da kupac na drugom mestu kupi sličan ili malo bolji model (po funkcijama i performansama) i ne bude oštećen bez obzira na kretanje kurseva, svetskih cena proizvoda, devalvacije, denominacije... U praksi ozbiljne firme idu na ovo 'malo bolji model' tj. malo na stranu kupca, ali inspektori kažu 'ne više od 10% jer vraćate i državne pare PDV, ne možete nekom svom prijatelju vratiti duplo više nego što roba vredi ili oprati firmine pare, bićete kažnjeni'.
Mi kao relativno edukovani PC potrošači treba da predložimo algoritam fer za obe strane. Recimo za kritičnu robu kojoj brzo pada cena kao što je grafička kartica, po meni kad nema nove za zamenu:
- ako je relativno skoro (mesec-dva) taj model prodavan uzme se ta poslednja cena
- ako je prodavan davno ali modela ima još u prodaji kod drugih, pogleda se neka prosečna cena na PC berzi
- ako nema modela, pogleda se na rang-listi kartica koju ste ovde sastavljali (ili na Tom's hardware) koja je prva iznad nje (jača) aktuelna ili naslednik, dakle koja ima slične ili malo bolje performanse i funkcije, pa se ponudi ta kartica u zamenu, ako se kupcu ta ne dopada onda njena trenutna cena u novcu pa kupac dalje bira koja mu se više sviđa
- ako se prodavcu ne dopada cena koju treba da vrati, ima zakonski rok od 15 dana da pronađe odgovarajuću zamenu. Inspektori čak prihvataju i pisano mišljenje (procenu) proizvođača kartice o njenoj vrednosti, ali mislim da to nije fer jer su to nabavne dampirane cene...
Ok, Zormi vi ste dokazali da ste na vrhu ako ne i sam vrh po pitanju prava kupaca u Srbiji, tako da i ove sitnice u vezi fiskalnih i povracaj novca je sasvim ok, u sustini ne moze se bas uzeti dusa prodavcu, sto bi rekli stariji ljudi, "pa nije je on rodio".
Pogledaj pravilnik okacicu ga ponovo,
Clan 25 i Clan 26
takodje pogledaj clanove 14 i 15, pogotovo clan 15 koji govori o padu cene, kako se stiti kupac od toga.
Medjutim ja razumem problematiku, prodavac ostaje sa uredjajem koji recimo moze a i ne mora da znaci da bi mogao da ga ponovo proda.
Ako ga proda nece moci da dobije punu cenu koju je vratio kupcu ako je to puna cena na fiskalnom racunu, ako recimo vraca proizvodjacu, proizvodjac recimo Kinez ili Tajvanac, obracunava vrednost po trenutacnoj ceni koja se njemu dopadne ili odgovara, sto znaci prave se tose.
Praksa je na Zapadu da se uvek daje ali proizvodjaci bolji uredjaj tako da se kupac ne bi odlucio na povracaj celokupne svote novca. maxtor i IBM , su uvek slali direktnim musterijama jace modele uredjaja itd.
Medjutim imamo jos jedan faktor, dozvoljena je popravka samo uredjaja koji je predat na servis, nije dozvoljeno davanje u zamenu drugog uredjaja koji je popravljen. to je storogo zabranjeno, i ukoliko se potrosac eventualno odluci na takav izbor, moraju mu se ukazati po zakonu prednosti i mane takvog postupka. Ovde pricamo o RMA.
RMA se moze prodati eventualno kao refurbished ali se ne moze na silu davati kupcima kao zamena i to jos kao novog uredjaja.
Recimo da je ovakav potez obavezna praksa jednog veceg uvoznika koji uvozi marku na A...... a naziv firme pocinje na D.....
RMA uredjaji po obicaju nose sijaset problema, retko kad se desava da su uredjaji sa RMA 100% ispravni.
Strane kompanije rade ono sto najbolje mogu, da potrose sto manje novca, uvoznik je taj koji treba da pronadje finalni dogovor o uslovima.
Da se vratim na pocetna pitanja.
Recimo konkretan slucaj u Holandiji, uvoznik u ugovoru sa proizvodjacem navodi da je ugovor jedino moguc ako ce se proizvodjac obavezati da postuje sve trzisne zakone koji vladaju u Evropskoj Uniji, uostalom i zakon o zastiti potrosaca(koji smo mi nasledili u grozomorno prevedenoj formi), koji govori da je povracaj novca jedino uredjen tacnom cenom koja je bila na racunu.
