@Razbojnick Dok sam pokušao da nađem pravilnik o načinu rešavanja reklamacija naleteo sam na
ovo, kako u praksi to izgleda iz ugla prodavca.
Iz ugla prodavca svakako da nije kao po loju (da ne koristim grublje izraze). Medjutim, ova tema je o Zakonu o zaštiti
potrošača. Iz ugla potrošača, odbijanje prava na reklamaciju ako s enema fiskalni račun je ništa drugo do kršenje ZZP i prava kupca. Svako ko tvrdi da ne može reklamacija bez fiskalnog računa je trgovac koji se poziva na svoju poteškoću da posle pravda razduživanje Kontroli.
Obzirom da se postupak reklamacije ne završava obavezno sa povraćajem novčanog iznosa, razlog da se ne primi reklamacija zato što kupac nema fiskalni račun (koji je, ubr., u obavezi da čuva samo 20 metara od mesta izdavanja, po zakonu) u startu pada u vodu.
I npr, ovo uzimanje JMBG-a za NI nema uporište ni u jednom zakonu, ali trgovci moraju da ga se pridržavaju jer tako piše u pravilniku. Problem je što niko ništa ne usklađuje na vreme, što postoji opšti haos propisa i što niko više ne može da se snađe prostim gledanjem u zakon, a da nema u vidu 116 podzakonskih akata koji su doneti i raštrkani po raznim službenim glasnicima.
Trgovci moraju da insistiraju na promenama relevantnih propisa. Nema ko drugi da se založi za to, ako oni neće. Kad se pokazalo da prethodni ZZP ima ozbiljnih propusta kroz broj žalbi potrošača i javne pozive za menjanjem, Zakon je modifikovan.
Zakon o privatnosti podataka (kako li se već zove) nisam čitao, ali ako u njemu izričito piše da se ne daju lični podaci prilikom reklamacije (ili zbirna odredba koja to podrazumeva), onda on nadjačava Pravilnik o NI obrascima kao hijerarhijski viši akt i NI obrazac se popunjava u skladu sa zakonskim odredbama. Iskreno, ne verujem da je zaštitnik gradjana tek tako izjavio da ne treba davati lične podatke...
Ako pak ne piše, onda sa pravne strane nema prepreke da se NI obrazac popunjava po pravilniku (pod uslovom da nijedan drugi akt ne nadglasava Pravilnik).
Ustav > Zakoni > Podzakonski akti
edit: Postovao si u međuvremenu, trebalo je da podvučeš i ono
ali, jer to potpuno menja smisao prvog dela rečenice. On ne uslovaljava postojanje garancije, ona postoji, ali samo ako prodavac priloži svoj fiskalni isečak. Što on ne mora da uradi. Taj deo
radi sigurnijeg nije tu ubčem tek onako, nego predviđa postojanje nemogućnosti realizacije garancije bez f računa. Pročitaj primer sa linka koji sam ostavio gore. I ne bih da idem ad hominem, ali ipak
njihovi pravnici znaju bolje primenu propisa u praksi
Ne, prodavac mora da priloži svoj fiskalni isečak radi pravdanja finansijskoj kontroli, a ne da bi potrošač ostvario svoje pravo na reklamaciju.
Zato i piše "neki dokaz", a ne "fiskalni račun" posle tog "ali". Deo "Sigurnije je imati neki dokaz da je kupovina obavljena kod tog trgoca" znači da je boje imati nešto na papiru, nego doći samo sa usmenom tvrdnjom.
Opet se izjednačava problem koji prodavac ima da pravda ispravku u poslovnim knjigama finansijskoj kontroli sa pravom potrošača da ostvari reklamaciju.
Ako biram izmedju podzakonskih akti i informacija direktno od nadležnog Ministarstva sa jedne i mišljenja nevladinih, nezavisnih organizacija sa druge strane - biram prve, iz prostog razloga što kad sutra sve dodje u nekom sporu na Sud, tu samo doneseni propisi imaju snagu. A i Tržišna inspekcija postupa po njima.
